ILIRSKA PISMA - PISMO DRUGO - Izbeglice u pećinama 2

Velika nevolja je stanje do kojeg su Turci uspjeli da dovedu Pravoslavnu crkvu u pokrajini. Mitropolit u Sarajevu i vladike kupuju svoje položaje kod vjernog sluge Divana, postavljenog "grčkog" patrijarha u Stambolu. Kako je vladičanski blagoslov iznijet na cjenjkanje.

Čovjek po prezimenu Uzelac, sin bosanskih roditelja, tokom prve godine pobune preuzeo komandu nad pobunjenicima u ovom dijelu Bosne. Postigao je nekoliko važnih uspjeha u borbi protiv Turaka.

****************** 

Da bih ispitao neka nepristupačnija staništa ljudske bede i da bih se lično upoznao sa položajem i izgledima za budu-ćnost bosanskih pobunjenika, spremio sam se za odlazak na divlje i snegom prekrivene visije Dinarskih planina koje leže iza onoga što je poznato kao turska granica.

Napustio sam Knin pod vrlo dobrom zaštitom, u društvu jednog gospodina, domoroca, koji je radio sve moguće i najbolje da pomogne dvema engleskim gospođama u njihovom teškom radu oko ublažavanja nevolje.

Čovek o kome govorim jeste Uzelac, sin bosanskih roditelja, rođen na dalmatinskoj zemlji; pa, iako kulturan čovek i nezavisnih predstava, on je tokom prve godine pobune preuzeo komandu nad pobunjenicima u ovom delu Bosne. Za vreme svoga vođstva postigao je nekoliko važnih uspeha u borbi protiv Turaka.

Da je i dalje zadržao komandu, pobunjenici bi nesumnjivo sada posedovali veći deo oblasti. Uzelac je bio ranjen, te je zbog zdravstvenog stanja i intriga Komiteta napustio komandu. Posle njega komandu je preuzeo hrabri, ali nepismeni Bosanac, vojvoda Golub, i, najposle, srbijanski pukovnik Despotović, sadašnji komandant.

Kao i nekoliko drugih poštenih ljudi u Kninu, Uzelac je bio primoran, smicalicama Komiteta, da se drži po strani svega. Ipak nije prestao da radi sve što je mogao u korist nesrećnih Bosanaca.

Slovenski muslimani

I njegovo duboko poznavanje pokrajine i, inače, iscrpno poznavanje svih sadašnjih faza bosanske istorije daju mu pravo da govori o ovim stvarima sa dovoljno autoriteta. I pored simpatija za sadašnji pokret, njegova osećanja nisu obojena religioznim fanatizmom, a to mu uveliko služi na čast. Tokom jednogodišnjeg komandovanja radio je sve moguće da zadobije prijateljstvo domorodaca, slovenskih muslimana Bosne. Međutim, postigao je samo delimičan uspeh. Toliko je religiozno indiferentan da sam ga više puta čuo gde uzbuđeno govori: "Bilo bi mnogo bolje da su svi bosanski hrišćani prešli na islam nego što se danas vodi ova bedna međusobna borba".

Bivši pobunjenički vođa osećao je zdravu i iskrenu odvratnost prema sveštenicima, čak i pravoslavne i ortodoksne veroispovesti. I zaista, jedna je od glavnih ranijih nevolja stanje do kojeg su Turci uspeli da dovedu Pravoslavnu Crkvu u pokrajini. Mitropolit u Sarajevu i vladike kupuju svoje položaje kod onog vernog sluge Divana, postavljenog "grčkog" patrijarha u Stambolu. A prilikom dolaska u svoje stado jedina je pomisao novog "duhovnog paše" kako da spekulacijom izvuče novac.

Stoga je niže sveštenstvo svedeno na tako žalosno stanje koje je teško i zamisliti. Ukoliko su seoski sveštenici prostiji, utoliko su manje sposobni da se suprotstave nametima svojih nadležnih. Njihov ih duhovni nadzornik zadržava u prastarom stanju nadzornosti i izgledada je zadovoljniji kada nađe sveštenika koji ne zna da čita liturgiju. "Ne treba meni vaše, u novo ruho odeveno, jeretičko učenje", naročito naglašava gojazni mitropolit dok naplaćuje i stavlja u džepove doprinose koje mu po redu predaje jedan bedni seoski sveštenik sa svoje crkvene opštine.

Srećan sam što mogu navesti da je ovde fanariotska hijerarhija sasvim nadmudrila samu sebe, baš kao što je to postigla i u Bugarskoj. Jaram turkofilskih vladika vrlo je uticao da se seoski popovi i njihovo stado ujedine u zajedničkoj opoziciji i da tako izbije demokratski duh, koji je, inače, uvek veoma jak u nižim krugovima Pravoslavne Crkve.

Trgovina ikonama

Ovaj duh izvesno još živi pod uticajem starih grčkih republika, slično rimokatoličkom centralizmu, koji ovekovečava organizaciju Carstva iz četvrtog veka.

Uzelac je prekratio naše putovanje pričajući mnoge vesele priče o seoskim popovima i fanariotskim vladikama, a nekolike su dostigle Bokačovu vrednost. Neki pokojni mitropolit kitio se nepodesnim imenom Dionisius jer je bio

jedan od pristalica Bahusa i smatrao je korisnim i potrebnim

da, prilikom poseta, nosi sa sobom dobru zbirku "ikona".

Davao ih je vernicima po promenljivoj ceni - najmanje od dukata po komadu. Tako je vladičanski blagoslov iznet na cenkanje. Jednom je stvarno uspeo da obmane bradatog vladiku za znatniju sumu novca. I nećemo se iznenaditi što je cenjeni mitropolit uza svete slike ponekad dodavao svom prtljagu i pokoje karte za igranje.

Tako je jednom prilikom s uspehom obavio neobično unosnu trgovinu ikonama. Čim ga je jedan prolazni hrišćanin upitao da li još ima na prodaju neku sliku Sv. Đorđa, mitropolit je pogledao u svoju torbu, ali u njoj više nije bilo ikona. Uzaludno je nešto petljao po svojoj opremi! Na žalost, sve ih je, verovatno, bio prodao... 

                                    ( Nastaviće se )

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.