ILIRSKA PISMA - PISMO ČETVRTO - Turci zapalili i opustošili srpska sela

Mnogi begovi su izjavili da se ne bi nikad borili protiv pobunjenika da nisu sigurno računali na englesku pomoć. Fanatični i iznenadni upadi begova praćeni užasnim pustošenjem i surovostima nad hrišćanskim dijelom stanovništva.

Pobunjenici  razbacani preko široke oblasti pokrajine i obuhvataju planinski trougao između austrijske granice i turskih tvrđava Kulen - Vakufa, Ključa i Glamoča

********************************

Ovdje, okolo Despotovićeve komande, smešteno je oko pet stotina pobunjenika. Video sam samo pristojno odevene ljude. Kod nekih su odela bila slična crnogorskim. Dobro su naoružani i izgledalo je da nisu u oskudici. Sada su pobunjenici pod Despotovićevom komandom razbacani preko široke oblasti ove pokrajine i obuhvataju neobičan planinski trougao između austrijske granice i turskih tvrđava Kulen Vakufa, Ključa i Glamoča. Njihovo je glavno uporište na istoku planinski masiv Crne Gore ili Crne Planine. Tamo sada stvarno postoji mala bosanska Crna Gora.

Potrebno je da ispitam sav ovaj teško pristupačan predeo i da posetim i druge glavne pobunjeničke logore. Sledeće dane posvetio sam tome.

Osigurao sam, srećom, pomoć bivšeg komandanta Goluba Babića. Ovaj je čovek bio moj vodič i pratilac. I dalje je on glavni pobunjenički vojvoda i njihov najodaniji vođa. U mojoj pratnji nalazio se i Atanasije Smiljanić, mlad i preterano hrabar ratnik, potomak slavne i plemićke dalmatinske porodice. Mladić je dosta dobro govorio nemački.

Predio nepoznat Evropljanima

Jahao sam na malom i sigurnom bosanskom konju. Jedan običan štap sačinjavao je već moje oružje. Uputio sam se sa pratnjom, do zuba naoružanom, da ispitam predeo koji je tako malo poznat Evropljanima, koliko i divljine Azije.

Pozdravljajući se pri rastanku, muhamedanski efendija je kiselo izrazio nadu da se mogu osloniti na neke njegove prijatelje u Petrovcu. Tamo su se begovi pod zakletvom obavezali da će obesiti prvog Engleza kojeg njihove oči vide! Očigledno gubimo popularnost u Bosni. I efendija je stvarno objasnio da Engleze mrze naročito bosanski begovi koji su izgubili dobar deo svoje imovine tokom sadašnjih neprilika. Mnogi begovi su izjavili da se ne bi nikad borili protiv pobunjenika da nisu posve sigurno računali na englesku pomoć. Za žaljenje je ovo, jer su fanatični i iznenadni upadi ovih begova bili praćeni užasnim pustošenjem i surovim grubostima nad hrišćanskim delom stanovništva.

Uskoro posle napuštanja logora u Crnim Potocima prošli smo pored ruševina hrišćanskih sela Podilice i Dolova i, nešto dalje, pored Stožišta. Turci su ova sela spalili i do zemlje sravnili. Tamo je nekad bila i crkva. Jedini vidljivi tragovi su njeni temelji. Penjemo se planinskom stazom uz veliki masiv Uilice planine.

Niže strane ove planine prekrivaju sitne i zakržljale bukve. Staza je teško prohodna jer je ponegde prekrivena snežnim nametima. Posle nekoliko časova napornog putovanja dovela nas je putanja na planinsku visoravan koja je središnjim grebenom razdeljena na dve ravni. Sa svih strana su visoravni zatvorene planinom i tako su izgledale kao korita dvaju velikih jezera.

Ova su "polja", kako ih ovde nazivaju, karakteristične pojave krečnjačkih planina Ilirije i predstavljaju oaze u ovoj ogromnoj pustinji, gde su potpuno ogolele planine zasute komadima krečnjačkih ploča. Međutim, površina ovih "polja" sasvim je ravna i prekrivena zemljom, koja je ponegde vrlo plodna. Okolo njih zbila su se sela, a seoske ravni i pašnjaci okruženi su, kao utvrđen grad, planinskim zidovima i često su, kao sada ovde, dostupni samo kroz teško pristupačne prolaze. S obzirom na ovu činjenicu, lako je shvatiti pogodnu odbranu predela gde planinska uporišta obiluju plodnim poljima. Iz ovih planinskih utvrđenja, dobro naoružani i dobro vođeni, oni mogu da generacijama prkose napadaču.

Na udaru imovina hrišćana

Pobunjenici već cene svoju defanzivnu snagu i značaj podele svoje energije na zemljoradnju i odbranu. U doba kada je na ovoj strani pobuna bila ograničena samo na nekoliko sela duž dalmatinske granice, Turci su prodrli do ovih izdvojenih visoravni i popalili selo Resanovce. Polje desno od ovog sela nosi isto ime. Tad su Turci spalili i selo Peći, koje se nalazi na levoj strani polja.

Još napred, rušitelji su poštedeli dva sela. Raspitao sam se i utvrdio da su ona pripadala nekom begu od Livna. Harao je beg ovim delom pokrajine, ali je bio pametan da ne ruši svoju imovinu, iako su naseljenici hrišćanska raja. Umesto ovih, beg je popalio hrišćanska sela drugog posednika!

Prvo očuvano selo zove se Ispodisjek, a drugo Mala Čevča. Ovde sada logoruje pobunjenička četa. Tu smo našli dvesta naoružanih ljudi. Postrojeni, sa nataknutim bajonetima, ljudi su bili spremni da pozdrave dolazak vojvode na konju.

Žene i deca još su ostali u ovim selima. Sada smo na putu između planina Prkosa, s desne, i Jadovnika, s leve strane, i penjemo se uz neki plato koji je obrastao bukovom šumom. Ova je šuma bogata ogromnom građom. Na nekim mestima leži dubok sneg. Sada već nastupamo preko drugog zaleđenog "polja". Posetio sam mnoga pusta mesta, ali nikad nisam ovako

čudno osetio izdvojenost od sveta kao sada...

                                    (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.