ILIRSKA PISMA - PISMO ČETRNAESTO - Pred turskim varvarima kolone nevoljnika

Pred kolibicama gomilale su se izbjegle grupe hrišćana nevoljnika. Njihove su patnje užasne, iako već nekoliko sedmica primaju englesku pomoć. Ispod drveća, bez ljekara, bez kreveta za odmor, leže izbjeglice na grudima majke zemlje, leže žrtve gladi, tifusa, malih boginja...

Ovdje, kod djece na Kamenu, smrt je bila neumorna! Duge patnje ucrtale su na preživjelim, toliko mnogo bora i brazda da predstavljaju pečat  neizmjernih patnji !

*****************************

Nova kolonija bosanskih izbeglica sklonila se u pustoj planinskoj dolini, s druge strane bosanske granice, istočno od Knina. Posetio sam to mesto. Cilj mi je bio da donekle pomognem pri deljenju pomoći iz fonda Mis Irbi i Mis Džonston i istovremeno da saznam pojedinosti o skorim turskim varvarstvima, zbog kojih se neprestano povećava broj hrišćanskih izbeglica na ovom i drugim mestima.

Napustio sam Knin i njegovu plodnu dolinu i, posle užasnog putovanja pod skoro tropskim suncem preko pustih ogolelih krečnjačkih grebena - zbog čega kasni ovo pismo - stigao sam na bosansku granicu u društvu inteligentnog i dobroćudnog žandara pogranične austrijske službe. Ovaj je čovek bio neobično koristan pri raspodeli Mis Irbine pomoći u udaljenim oblastima.

U izboru samog skloništa izbeglice nisu mogle naći pogodnije mesto. Sa poslednjeg kamenitog vrha koji je zaklanjao

Kamen-dolinu (tako se zove ovo mesto) otvorio se preda mnom tako retko slikovit i romantičan prizor.                            

Nevoljnici na rođenoj zemlji

Zamislite samo kakva je radost posle dugih časova provedenih na pustim, sivim i raspuklim stenama planinskih grebena, gde udvostručen izgleda nemilosrdni sjaj sunca, i, kakva radost, posle svega, kad se iznenada pojavi sveža zelena oaza, prelep proplanak obrastao divnom bukovom šumom iz čije se zelene sredine, delimično zelenilom opkoljene, uzdižu beskrajni vrhovi, stubovi i kupole.

S udaljenog položaja posmatran prizor samo stvara vizije i zavarava oko kao da su sve to samo ruševine nekog čudnog Ddžreresljuea, uporišta iz srednjega veka, a u stvari to nije ništa drugo do jedna kamenita i prirodna tvrđava.

Dole, u hladu drveća, u zelenoj dolini, izbeglice su podigle bedne i male drvene kolibice, svoja skloništa od elementarnih nepogoda. Kako smo se primicali kojoj kući gomilale su se grupe nevoljnika oko nas da bi primile našu pomoć. Njihove su patnje užasne, iako već nekoliko sedmica primaju englesku pomoć. Tu i tamo, ispod drveća, bez lekara, bez kreveta za odmor, leže izbeglice na nežnim grudima majke zemlje, leže žrtve gladi, tifusa, malih boginja. Danas je ova poslednja bolest pokosila jednu žrtvu.

Mortalitet je u ovoj šumi do kraja zime bio užasan. U koloniji je umrlo tokom poslednjih šest meseci preko stotinu

ljudi: četrdeset procenata od ukupnog broja! Ne zaboravite da je broj bosanskih izbeglica dostizao četvrtinu miliona. Zamislite samo kako je bolno značenje ovih brojeva. Mortalitet svakako nije bio svugde velik kao ovde. Meni izgleda da je hrišćanska Evropa preuzela veliku odgovornost što hladno okreće leđa ovim bespomoćnim prosjacima. Austrijska vlada dala je nešto pomoći, ali prekasno i pristrasno i u mnogim slučajevima preko ruku korumpiranih predstavnika.

Ta je pomoć nedovoljna za održavanje golog života većine izbeglica. Nekad, pre, davala im je dnevno dva penija. Sada prosečno daje oko pola penija i poziva fizički sposobne da nađu zaposlenje. Zaposlenje u Dinarskim planinama, gde i domoroci jedva izdrže sa najosnovnijim! Zaposlenje u Ilirskoj pustinji!

Šta je sa Austro-Ugarskom

Kada sve bolne statistike postanu poznate i kada prestane napor austrijskih i mađarskih vlasti da spreče objavljivanje, pokazaće se da je Austro-Ugarska nagomilala takvu težinu moralne odgovornosti da, pretpostavljam, takvu težinu ne bi mogla izdržati nijedna druga evropska vlada. Srećno ili nesrećno po nju, Austro-Ugarska je sada samo "geografski pojam" i bez nacionalnog srca i bez nacionalne savesti. Bilo bi zaista nepravedno poricati da mnoštvo izbeglica ne stvara težak pritisak na inače slabe finansije Carevine. Ali, šta bi se mislilo o engleskom ministru koji bi pre dozvolio da trideset hiljada napuštenih izbeglica umru od gladi na engleskoj zemlji nego da se sukobi sa budžetskim deficitom!

Žalosno je bilo gledati decu. Žalosno je bilo videti ove požutele i uvele obraze sa kojih su izbledele ruže u aprilu njihovih godina, žalosno je bilo uporediti ove nežne, povijene kosture, slične malim i krtim školjkama, sa dečacima i devojčicama zaobljenih obraza koji su se mogli videti među srećnijim hercegovačkim izbeglicama u dubrovačkom skloništu, u kome skoro nisu znali šta je oskudica.

Ovde, kod dece na Kamenu, smrt je bila neumorna! Sedmične patnje ucrtale su na preživelim toliko mnogo bora i brazda da

predstavljaju pečat starih i dugogodišnjih patnji. Najposle, do njih je i hleb stigao, i ledena je bura prestala da duva, i hladna planinska zima ustupila je mesto letnjoj toploti.

Ipak, lako se vidi da sunčani sjaj nikad neće otvoriti ove svele pupoljke: oni samo čekaju da ih iščupa milostiva ruka smrti!

                                      ( Nastaviće se )

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.