IDEOLOGIJA NOVOG DOBA - Odvojenost lična karta zapadnog čovjeka

Zapadni čovjek je svjestan da živi u prirodi, ali ne u punom skladu s njom. On jasno vidi da beskonačno i ograničeno nemaju zajednički imenitelj, da je smrtnost suprotnost besmrtnosti, daljina blizini, prošlost budućnosti

Podijeljenom svijetu zapada suprotstavlja se svijet Novog doba u kome svi učestvujemo. Nalazimo se u sferi apsolutne sreće, što znači da nema više ni želja u pravom smislu riječi

******************************

Stvarajući u sebi pojam transcendentnog, jedinstvenog i ličnog Boga, čovek je istovremeno otkrio da je i sam ličnost. Kroz iskustvo odnosa s tim ličnim Bogom (o čemu govori Biblija), započinjući dijalog s njim, prolazeći kroz iskušenja različitosti i odvojenosti, osetivši razdaljinu koja ga od njega razdvaja, zapadni čovek je, dramatično i bolno, stvarao sopstvenu individualnost. Odnos s tim ličnim Bogom imao je u zapadnom svetu veliku vaspitnu ulogu. Otada nas osećaj odvojenosti nije više napuštao i postao je opšti. Otavio je svoj pečat na našem duhovnom životu. Formiran u duhu različitosti, zapadni čovek morao je da nauči da živi s njom.

Odvojenost je postala civilizacijska lična karta zapada: odvojenost stvarnog i idealnog, relativnog i apsolutnog, ograničenog i beskonačnog, čoveka i božanstva, svetovnog i svetog, prošlosti i sadašnjosti. Zapadni čovek je svestan da živi u prirodi, ali ne u punom skladu s njom. On jasno vidi da beskonačno i ograničeno nemaju zajednički imenitelj, da je smrtnost suprotnost besmrtnosti, daljina blizini, prošlost budućnosti. On takođe zna da shvatljivo nije isto što i vidljivo. Izvan ovog postoji i jedan drugi svet, misli zapadnjački duh, ali ljudi su od njega odvojeni.

Nesrećna svijest

Prirodni svet je suprotstavljen natprirodnom. Svet apsolutne istine, Nebo ideja, poput strane zemlje je. Živim među sebi sličnima, ali drugi se drži na odstojanju od mene, te njegova ličnost za mene ostaje nerešiva zagonetka. Od transcendencije me odvaja nepremostivi jaz. Noumen predstavlja nepristupačno naličje fenomena: Bog se ne otkriva bićima koje je stvorio. I lepota je postala nešto daleko i budi nostalgiju za jednom stvarnosti koja je nedostupna.

Ukratko, sa stanovišta zapadnjačke kulture, čovek je razapet između dve antiteze. On mora da prođe kroz iskušenje takve podele i Hegel nije bez razloga govorio o "nesrećnoj svesti". Taj simbolični pojam nesreće svest stiče nezadovoljstvo i uznemirenost duše zapadnog čoveka. Ta duša, kojoj nikad nije dosta, ne može a da ne zamišlja da, nasuprot stvarnosti postoji jedan svet koji je istovremeno nedostupan i savršen. Njega oličava Antigona koja se poziva na božanske zakone; Rembo za koga je pravi život negde drugde... Dva sveta, dakle, između kojih je zapadnjačka duša podeljena, i upravo ta rastrzanost između ovde i drugde, između želja i stvarnosti, to odbijanje da se u potpunosti prihvati ono što postoji, odbijanje pomirenja sa činjenicama i zadovoljstva onim što je tu, ta nemogućnost radosti zbog spajanja sa okolnim svetom, ta neodoljiva privlačnost koju predstavlja "drugde", ta težnja ka nedostupnoj beskonačnosti, sve to je istovremeno čovekov identitet, njegov razlog postojanja, njegova veličina i uzrok patnji.

Zapadnjački duh predano traži izgubljeno jedinstvo; želi da ponovo sjedini ono što je razdvojeno, da se približi Bogu, da ponovo uspostavi vezu sa apsolutnim. Nije li u tome skrivena snaga naših najprečih nastojanja? Žarka želja za otkrivanjem istine, naučna nastojanja, razvoj razumskog rasuđivanja, umetničko stvaralaštvo i filozofska razmišljanja pojavni su oblici te želje za koju u dubini duše znamo da nikad neće biti ispunjena. Umetnik, pesnik, pisac, filozof i naučnik su poput Fausta: oni nisu u stanju da se odupru ulaganju sve većeg truda u svoju potragu iako znaju da nikad neće biti zadovoljni njenim rezultatima.

Sveopšte pomirenje

Teme Novog doba, dakle, zvuče čudno u kulturološkoj klimi koja je svojstvena Zapadu. Odvajanje? Pad? Podela? Izgnanstvo? Na sve to Novo doba odgovara umirujućom reči "sjedinjavanje". Ništa nije nepovratno, ništa nepopravivo. Za sve bolesti postoje lekovi, za sve duševne nedaće tu su te čuvene tehnike. Novo doba objavljuje Dobru vest o sveopštem pomirenju: duše i tela, muškarca i žene, duha i materije, ljudskog i božanskog, zemlje i kosmosa, transcendentnosti i imanencije, religije i nauke, svih religija među sobom, jina, janga... Čovek se najzad približava obalama mirne i spokojne egzistencije... Odisejeva lutanja završavaju se kod nimfe Kalipso. Nestaje tama raznolikosti, nastupa prevazilaženje ličnosti. Ponovo se uspostavlja sklad sopstvenog ja s Bogom, s drugim, sa prirodom. Podeljenom svetu zapada suprotstavlja se svet Novog doba u kome svi učestvujemo. Nalazimo se u sferi apsolutne sreće, što znači da nema više ni želja u pravom smislu reči. Naslov jedne od knjiga koje su simbol Novog doba govori mnogo: Pretvorite svoje želje u stvarnost. Ali kad želja bude ovaploćena u stvarnosti, kad sve želje budu ispunjene, hoće li čovek i dalje biti autentično biće? Osećamo da nešto nedostaje čoveku koga je Novo doba obrlatilo, što čini da on za nas bude potpuni stranac.

Dok Novo doba uspavljuje čoveka dajući mu osećaj spokojstva, teško ga opterećuje blaženstvom, ponovo ga vezuje pupčanom vrpcom, gura ga u živi pesak sjedinjavanja, mi postavljamo pitanje: čemu onda biti umetnik, filozof, pisac, naučnik, pronalazač reformator, kad je sve već određeno? Zar to ne znači da će izvor kulturnog stvaralaštva presahnuti? Lako se može dogoditi da Novo doba, koje toliko voli da se poredi sa stvaralačkom epohom renesanse, obesmisli sav kulturni, umetnički, naučni život i dovede do zamiranja duha.

 (Kraj)

(Od sutra u "Glasu Srpske" novi feljton "Orijentalista", po knjizi Toma Rajsa. Knjiga je vješto napisan detektivski roman, na osnovu stvarnih činjenica, prepun nezaboravnih likova, koji su praktično igračke u rukama mračnih sila dvadesetog vijeka)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.