HRIŠĆANSKO NASLEĐE KOSMETA (8)

Petar je rođen u selu Unjemir (u Čabićima), i tu je primio monaški postrig, u hramu posvećenom Svetom Petru Apostolu, crkvi koju je Jastrebov zapisao kao "Petrovica crkva".

Crkva Petrovica nalazi se u poveljama cara Dušana, u tzv. Drugoj dečanskoj hrisovulji, gde je car poklanja Visokim Dečanima. (Zabeleženo da je car došao da se pokloni moštima Svetog Petra Koriškog 1347. godine.)

Čabići su bili najveće selo dečanskog vlastelinstva, na popisima je zabeleženo da je selo imalo deset popova. Od Čabića do susednog Unjemira (Dobre Vode) prostirala se velika manastirska šuma, koju niko nije sekao, šuma Nerezine: Iz sela Dobre Vode - Unjemir je albanski prevod tog imena - poslednja srpska kuća iseljena je 1969.

Sveti Petar Koriški

Manastir Petrovica u Unjemiru bio je opkoljen zidom i tvrđavom, koja je čuvala "veliku cestu". Petrovica je postojala još u 13. veku. Tačnije, tad je obnovljena, izgleda od istog plavo-belo-crvenog kamena kojim su zidani Dečani, izgleda i od istih kotorskih majstora. Ponovo je obnovljena u vreme obnove Pećke patrijaršije.

Obe obnove Petrovice bile su vezane za oživljavanje kulta Svetog Petra Koriškog.

Iz Unjemira Sveti Petar Koriški preselio se u Altinu, kraj između Đakovice i albanske Valone, gde je tražio mir od ljudi i osamu, posle izvesnog vremena odlučuje da nađe još zabačeniju isposnicu, dolazi na Prizrensku goru, i tu...

... tu pronađe dolinu opkoljenu visokim stenama, i u njima peštare mnoge. Prihvatajući se prstima, kao na stub, Petar se penje i nalazi peštaru, kao od Boga spremljenu za tihovanje."

Pustinožitelj Petar, inspirisan možda žitijem Svetog Save i njegovim boravkom u Karejskoj isposnici, te Savinim vezama sa Jerusalimom, i istočnim isihazmima (načela isihazme teorijski je obrazložio Georgije Palama, tek u 14. veku), koji su svoju duhovnu praksu temeljili na Svetom pismu Novoga zaveta, na osnovu odlaska Isusa u pustinju - bezvodna, surova pustinja, stanište satane, postaje mesto susreta sa Bogom, mesto iskupljenja i bogojavljenja.

Vrlo uprošćeno, isihazam je duhovna praksa koja se zasniva na tome da je čovek stvoren kao Božja slika, da je Bog nesaznajan i transcedentan, ali se mogu prepoznati Božje energije, da je Bog ljubav a ljubav sila jača od molitve, da postoji čitav niz duhovnih vežbi kojima se postiže put u nebo (lestvice Jovana Lestvičnika), kroz oslobađanje od strasti, postove, mir i bezgnevlje ("Po prirodi je u nama gnev, ali protiv Zmije, a mi ga upotrebljavamo protiv bližnjih", učio je Jovan Lestvičnik), molitve, bdenja, borbu sa Satanom i zlim dusima, umnu molitvu, te da se tako može postići oboženje čoveka, i da se Bog javlja čoveku u vidu svetlosti.

Četrdeset dana i noći molitve

Svoju najveću duhovnu pobedu Sveti Petar Koriški postiže kad mu se u peštaru javi zmija, Satana sam!

Biograf Teodosije ovako opisuje najveće iskušenje Petrovog puta ka oboženju.

"Javi mu se zmija, i ne mogaše više čiste molitve tvoriti od velike buke i šištanja zmijurine".

Petar se odlučuje da četrdeset dana i četrdeset noći provede u molitvi, stojeći neprekidno u bdenju.

Svestan slabih ljudskih moći da se odupre Satani, priziva Boga u pomoć. Bog mu šalje Arhistratega Mihajla, da mu pomogne. Odlazeći, anđeo, Božji glasnik, poručuje mu:" Imenom Božjim budućim se napadima protivi, pazi na sebe i jačaj Gospodu!"

Novim podvizima, slaveći Gospoda, Petar postiže "meru čiste ka Bogu istine" i posle pobede nad Satanom, ozari se svom punoćom takozvane Isusove molitve: "Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj mene grešnog".

Najzad, konačnom pobedom nad Bjesima, "svetlost velika u peštaru zablista, i san od njega ode po danu i po noći, i vide sebe kao da je na nebesima, u radosti i veselju božanstvom i nasićivaće se neiskazanim viđenjima mnogodnevno".

Bogojavljanje! I život anđeoski na zemlji, u neprestanom jedinstvu s Bogom!

Kad je usnuo u Bogu, njegovi učenici videše samo nestvarnu svetlost koja je, šireći se iz njegove isposnice, obasjala čitav predeo i nebo nad gorjem i čuli su neizrecive pesme: "Svetlost veliku sada vidimo, i mnogih pojaca glase čujemo, pesme silne ne možemo shvatiti."

Ujutru, nađoše ga mrtvog, blaženog i srećno osmehnutog.

"Jer, ovo propadljivo treba da se obuče u nepropadljivost, i mrtvo ovo da se obuče u besmrtnost."

I vesti o podvigu Petra Koriškog krenuše hrišćanskim svetom...

Crkvica u stijeni

Još za života sagradio je crkvicu u "zmijinom peštaru", i u isposnici sebi grob spremio. Crkvicu u steni posvetio je Arhanđelu Mihajlu. Tu je, u steni, uklesan oltar, i oslikan je Diezis, a kraj Diezisa likovi Arhanđela Mihajla i Svetog Petra.

One freske iz 12. veka, koje su arbanaški čobani, ušicama sekira izlupali (bože, oprosti im, ne znaju šta rade).

Evo šta o pećinskim freskama iz Koriša, označavajući ih kao "svetle i dekorativne", piše Svetozar Radojčić, uočavajući da se na njima mešaju srpski i grčki natpisi:

"Koliko su ove freske u maloj pustinjskoj bogomolji slabog kvaliteta, one su nam kao dokumenta dragocene...

Autor očigledno ne pripada radionicama koje su dekorisale prve crkve Nemanjića, on je očevidno iz monaških redova starije generacije domaćih slikara, formirane do sredine 12. veka... Početni oblici srpskog slikarstva bili su haotično promenljivi, crteži i slike kao iz dečijih bajki, šareni i fantastični, u njima još nema ničeg što bi nagovestilo kasniju veliku umetnost".

Tu su prebivale mošti Svetog Petra Koriškog, sve dok manastir nije zapusteo, a onda su prenete u manastir Crna Rijeka (oko 1572?) , čija je, takođe pećinska, crkva bila posvećena, takođe Svetom Arhanđelu Mihajlu.

Uz oltarski prozor na istočnoj fasadi Crne Rijeke, oslikani su Arhanđel i Sveti Petar, na beloj podlozi.

Kralj Milutin pokloniće korišku crkvicu - isposnicu Hilandaru, odakle dolazi vrlo preduzimljiv ikonom, starac Grigorije, koji dovodi sabrata Teodosija, pišu službu "novozasjalom", sastavljaju žitije, a pred isposnicom, oslonjena na stenu, poduprta nizom potpornih lukova, niče jednobrodna crkvica. Posvetiše je Svetom Petru Koriškom.

Sveti Petar Koriški zvanično je kanonizovan 1310. godine, no ta godina ne mora da bude tačna.

Rušenje i raseljavanje

U crkvici, kraj ulaza, sahrani se i preduzimljivi starac Grigorije Hilandarac. Njegovo delo biće i nova crkva u selu Koriši, posvećena Svetom Petru Apostolu , gde je u vreme zidanja Dušanovih Arhangela, boravio serski mitropolit Jakov, u carsko ime nadzirući radove. (Crkvu Svetog Petra Koriškog srušio je arbanaški kabadahija Rustem Kabaš, posle oslobođenja Kosova ponovo je sazidana, da bi je tokom Prvog svetskog rata, Arbanasi iz Kabaša "srušili zasvagda").

Kad su raselili Srbe, Albanci su selu dali naziv Kabaš, po mestu iz koga su se doselili, dolazeći iz severne Albanije. Ređe se pominje, ali sa Albancima je došlo i pet porodica Radivojevića, koji su se naselili u selu Sredska, kod Prizrena, i danas se smatra da to prezime nosi stotinak srpskih porodica sa Kosmeta.

 (Nastaviće se)

Nagrada "Stuplje"

Dijelovi feljtona uzeti su iz knjige "Nečujna zvona" Zorana Bogavca, koju je objavio "Princip Bonart Pres". Knjiga je  dobila nagradu "Stuplje" za njegovanje pravoslavne tradicije i duhovnosti na prošlogodišnjem Sajmu knjiga u Banjoj Luci.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.