HITLEROVI RATNICI - Vilhelm Kanaris - Zakasno pokret otpora protiv esesovaca

U ludačkom svijetu svog bunkera, ispod berlinske rajhskancelarije, Hitler vidio obrise ogromne zavjere protiv njega i njemačke konačne pobjede. Van sebe od bijesa, naredio je "uništenje zavjerenika"

Presuda Kanarisu, Osteru, Bonheferu i još dvojici drugih glasila je: smrt vješanjem. Lunding, Danac iz susjedne ćelije, čuo je te noći još jednom Kanarisove signale: "Tokom posljednjeg saslušanja slomio nos. Ako preživite, pozdravite moju ženu". U svitanje sljedećeg dana izvršene su presude

*********************************

Ni prve Kanarisove službene radnje na Tipicuferu nisu baš davale povoda slutnji da tu sazreva glava pokreta otpora. Novi načelnik se učinio svojim saradnicima "prilično staro i istrošeno". Izlizana bluza uniforme, povijeni hod i njegov "aljkav stil" izazvali su razočarenje. Uz to su došle nacional-socijalističke parole, koje je Kanaris, za razliku od borbenog Paciga, skoro molitveno umeo da ponovi. "Oficir mora živeti nacional-socijalizam", podučavao je svoje načelnike grupa i upozoravao da "apolitično delovanje u nacional-socijalističkoj državi predstavlja sabotažu i zločin". U ophođenju sa SD i Gestapoom zahtevao je obaveznu "drugarsku saradnju".

Posljednja etapa života

Za Kanarisa je počela poslednja etapa njegovog života. Uprkos neviđenoj brutalnosti, rukovodiocu istrage Valteru Hupenkotenu samo je povremeno polazilo za rukom da unese svetlo u zaveru. Pre svega, načelnik Abvera se pokazao kao tvrd orah. Još jednom je blesnulo staro uživanje u igri senki. Koliko god da su ga tamničari pritiskali, bilo da su ga jakim svetlom noću ometali u spavanju ili ga primoravali da riba zatvorske hodnike – admiral je ostao zagonetan kao Sfinga. U pogledu Osterovih planova izjavio je u zapisnik "da u svim tim stvarima nikada nisam video ozbiljna razmišljanja. Za mene nije bilo sumnje da bi svaka promena vlade tokom rata bila shvaćena kao udarac nožem u leđa i da bi potresla unutrašnji front". Dokumenta pronađena u Donanijevom kancelarijskom ormanu za njega predstavljaju samo obaveštajni "materijal za igranje". Uz ovakve izjave, bivšem načelniku Abvera nije moglo da se sudi. Usled nedostatka dokaza bio je pošteđen optužnice pred Narodnim sudom.

Tokom žestokog bombardovanja 3. februara 1945. bio je pogođen i SS zatvor u berlinskoj Ulici princ Albert. Tom prilikom su bili pogođeni i delovi bloka sa ćelijama. Na to je šef Gestapoa, Miler, naredio da se poznati zatvorenici premeste u oblasti bezbedne od bombardovanja. Kod Kanarisa se javila nada: ako ga sada SS odvodi na sigurno, onda očigledno žele da ostane živ, možda kao ručna zaloga za pregovore sa pobednicima.

Zatvorenici su autobusom bili prebačeni u kontracioni logor Flosenbirg. Kanarisu je dozvoljeno da umesto zatvoreničke odeće nosi svetlo odelo. Zatvorenik iz susedne ćelije, danski obaveštajni oficir po imenu Hans Lunding, postao je hroničar admiralovih poslednjih dana. Kuckanjem o zid razmenjivao je informacije sa Kanarisom. U početku su signali iz ćelije 22 zvučali optimistično, jer približavanje fronta nije ostala tajna ni za zatvorenike u Flosenbirgu.

Ali tada se dogodila nezgoda. U jednom podzemnom bunkeru Vrhovne komande armije u Cosenu, južno od Berlina, oficiru su početkom aprila 1945. naišli na čelični orman koji je sadržavao čudna dokumenta. To su bili tomovi legendarnih Kanarisovih dnevnika. Malo zatim je drugi čovek SS-a, Kaltenbruner, stajao pred Hitlerom pokazujući mu obeležena mesta iz beležaka nekadašnjeg načelnika Abvera. Diktator je trenutno stvorio sebi sliku. U ludačkom svetu svog bunkera, ispod berlinske rajhskancelarije, video je obrise ogromne zavere protiv njega i nemačke konačne pobede. Van sebe od besa, naredio je "uništenje zaverenika".

Kanaris pred sudom

U zgradi komande koncentracionog logora Flosenbirg, 8. aprila se okupio preki sud, koji je trebalo da pruži pravni oblik Hitlerovom naređenju. Predsedavajući sudija je bio esesovac Oto Torbek a tužilac rukovodilac istrage, Hupenkoten. U osam sati uveče Kanaris je izveden pred taj "sud", koji se nije obazirao ni na nacional-socijalistički režim neprava. Ali, čak i suočen sa sigurnom osudom, nije hteo da se preda. Hupenkoten je kasnije opisao da je Kanris "jednu tačku optužbe govorom razbio, samo da bi spasao glavu. S njim smo imali velikih teškoća". Tada je Torbek pozvao Ostera, koji je već bio osuđen na smrt. Stari Kanarisov prijatelj je strastveno protivrečio, naravno da je učestvovao u planiranju prevrata, pa zajedno smo radili. Admiral je ostao tvrdokoran: "Daj da ti objasnim, ja sam se samo pretvarao". Oster: "Ne, to nije tačno. Ne mogu izjaviti ništa drugo osim onoga što znam. Ja nisam propalica". Kada je sudija još jednom upitao Kanarisa da li je optužnica protiv njega nepravedno podignuta, tiho je odgovorio sa "ne".

To je bila finalna ispovest za pokret otpora. Od svog imenovanja za načelnika tajne službe stalno je izbegavao da se do kraja izjasni. Sada je to učinio pomogavši sebi da se konačno iskupi. Pokušao je da istovremeno svira na više klavijatura i tako je nepovratno upao u rascep između poslušnosti i morala, patriotizma i humanosti. Istovremeno služiti dobru i zlu – u tom iznuđenom položaju se potrošio. Bez njega mnogi ljudi ne bi bili spaseni, pod njegovom komandom je i suviše ljudi izgubilo život. Koju bi alternativu imao? Više hrabrost, koju je imao njegov prijatelj Oster, značilo bi brzi kraj. Nesrećnim otporašima i hrabrim spasiocima ne bi ostalo mnogo vremena. Kanaris je istrajao na svom mestu, i po cenu da se spusti do granica nemoralnog. On i mnogi drugi iz carskih vremena shvatili su to kao službu otadžbini, ne kao pomoć Hitleru. Do poslednjeg trenutka su bili u zabludi.

Presuda je glasila: smrt vešanjem. Lunding, Danac iz susedne ćelije, čuo je te noći još jednom Kanarisove signale: "Tokom poslednjeg saslušanja slomio nos. Ako preživite pozdravite moju ženu". U svitanje sledećeg dana izvršene su presude na Kanarisu, Osteru, Bonheferu i još dvojicom drugih žrtava. Hans fon Donani je pre toga već bio ubijen u Zaksenhauzenu. Nekoliko dana kasnije u logor su ušle američke trupe.

  (Kraj)

(Od sutra novi feljton "Glasa Srpske": VARVARSTVO U IME HRISTOVO. To je prvi dio knjige koji nosi ime Vatikanska kandža, gdje se govori o namjerama Rima da osvoji prostore na Balkanu koji su pod uticajem pravoslavlja i o igrama velikih sila na ovim prostorima.)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.