HITLEROVI RATNICI - Fridrih Paulus - Nijemci se moraju odreći vođe Raiha

Hitler poslao Šestoj armiji telegram u kojem je stajalo da je svojom borbom "dala istorijski doprinos u najsilovitijoj borbi u njemačkoj istoriji"! Time je armija bila konačno otpisana.

Elena Konstanc Paulus, supruga feldmaršala koji se predao Rusima, stavljena je u porodični pritvor. Tek je oslobađanje koncentracionog logora Dahau, aprila 1945, okončalo njen put patnje

*****************************

Odlučujući prodor za uništenje ostatka Šeste armije počeo je 22. januara 1943. Sada je izgledalo da se kraj stvarno primakao, i Paulus je molio Hitlera – između ostalog i protiv Šmitovog glasa – da mu ovaj dopusti da naredi obustavu borbi. Kada je Hitler to odbio, nazvao ga je Manštajn da bi mu podneo istovetan zahtev, ali je i on dobio šut kartu: posmatrano sa stanovišta časti, kapitulacija ne dolazi uopšte u obzir. Uveče je Hitler poslao Šestoj armiji telegram u kojem je stajalo da je svojom borbom "dala istorijski doprinos u najsilovitijoj borbi u nemačkoj istoriji"! Time je armija bila konačno otpisana, i poslednji pokušaj "da se uredi umiranje" nije uspeo. I u štabu Armijske vrhovne komande 6 takođe su počeli primetni znaci raspadanja.

Na godišnjicu "dolaska na vlast", 30. januara, Hitler i Paulus su imali još jedanput radio-vezu: "General-pukovnik Paulus fireru: Povodom godišnjice dolaska na vlast Šesta armija pozdravlja svog firera. Zastava sa kukastim krstom se još vije iznad Staljingrada. Naša borba neka bude primer sadašnjim i budućim generacijama da ni u najbeznadežnijoj situaciji nikada ne kapituliraju. Tada će nemačka pobediti.

Hajl, moj fireru! Paulus, general-pukovnik".

Uzaludne njemačke žrtve

Hitlerov odgovor je glasio. "Moj general-pukovniče Paulus! Sa dubokom potresenošću gleda nemački narod na svoje heroje u tom gradu. Kao i uvek u svetskoj istoriji i ova žrtva neće biti uzaludna. To Klauzevicevo priznanje već će biti ispunjeno. Nemačka nacija tek sada shvata težinu borbe i daće najveće žrtve. U mislima uvek sa vama i vašim ljudima, vaš Adolf Hitler".

U sledećoj noći je poziv da se krene putem klauzevicke žrtve učinio sto postotno sigurnim: imenovao je pedesetdvogodišnjeg general-majora Fridriha Paulusa u čin general-feldmaršala. Nemački feldmaršal se ne predaje, on tone skupa sa svojim ljudima, glasila je Hitlerova računica. Žrtva Šeste armije je propagandno imala tek onda smisla ako ne bude više preživelih.

Kada su u jutro, 31. januara, u podrumu ruševine robne kuće u centru Staljingrada između načelnika štaba sovjetske 64. armije i komandanta 71. nemačke pešadijske divizije dogovoreni modaliteti predaje štaba Šeste armije, Paulus nije učestvovao u razgovoru. Apatično je očekivao kraj. Neposredno pred zarobljavanje je rekao svom štabnom oficiru: "Da, znam da je istorija ratova o meni već sada donela svoj sud".

U zapisniku o zarobljavanju od strane sovjetskih trupa stoji. "Na poziv general-majora Laskina da Severnoj grupi izda naređenje radi obustave pružanja svakog otpora, Paulus je objasnio da sa tom grupacijom nema vezu i da nije njen komandant.

On je veče pre toga, posle govora rajhsmaršala Geringa na radiju, održanog povodom godišnjice preuzimanja vlasti, izjavio da više ne komanduje trupama, da je civilno lice, i pri tom je imenovao odgovorne komandante za obe polovine obruča. Jedino što je od svih svojih potčinjenih tražio u slučaju da mora da se preda jeste da svi oficiri i vojnici moraju biti pod oružjem dok ne napusti mesto gde se nalaze trupe. Posle njegovog odlaska sve ostaje na komandantima Južne i Severne grupe".

To znači da je Hitler svojim radiogramom, koji je trebalo da pozove armijskog komandanta na herojsku smrt, u čin feldmaršala unapredio civilno lice, koje je, doduše, želelo i dalje da ima oružanu zaštitu svoje armije, ali koje uopšte nije uvidelo da treba hicem u glavu da se ubije. Kada je za to čuo izgledalo je kao da je sišao sa uma: "Kako neko može gledati da njegovi vojnici umiru... Kako se onda može predati boljševicima? Zbog toga osećam bol, jer je junaštvo tako mnogo vojnika izbrisano od strane jednog jedinog beskarakternog slabića. U ovom ratu niko više neće postati feldmaršal".

Put u zarobljeništvo

Paulusov put u zarobljeništvo početkom februara 1943. vodio je železnicom do logora Krasnogorsk kod Moskve, u aprilu u manastir Susdal i u julu u generalski logor Vojkovo. Njegova pisma su velikim delom ostala sačuvana. U početku je njegova briga bila usmerena ka izgledu koji odgovara njegovom položaju. Konačno, feldmaršal je dopao zarobljeništva sa oznakama general-pukovnika. Jedno od njegovih prvih pisama bilo je upućeno vojnom atašeu nemačke ambasade u Ankari:

"Moj dragi Rode, pao sam u zarobljeništvo u stvarima koje su bile na meni. Zato Vas molim za uslugu da mi kupite neke stvari... (3) Šest pari epoleta sa oznakama feldmaršala, (4) terensku generalsku šapku veličine 58, (5) terensku uniformu (pitajte moju ženu za onu koju sam naručio da mi se u Parizu sašije)...

Unapred Vam se zahvaljujem za Vašu brigu i ostanite sa najboljim pozdravima

Vaš Paulus

Moja adresa: Logor za ratne zarobljenike 27. SSSR, Paulus, 25.02.43."

Nesumnjivo je i sovjetskoj propagandi bilo u interesu da Paulus brzo dobije svoje oznake čina. Na kasnijim fotografijama iz zarobljeništva može se videti kao feldmaršal. Doduše, samo maršalsku palicu neće nikada dobiti, jer nju je firer uvek lično predavao.

...Savez nemačkih oficira je pridobio Paulusa u trenutku kada su njegovi ciljevi postali iluzije. Crvena armija je stajala na istočnim granicama nemačkog Rajha, i Staljin ni u snu nije pomišljao da se tu zaustavi. Na nemačkoj strani nisu imali nikakvog odjeka ni mnogi pozivi na kapitulaciju koje je Paulus potpisao. Rat se okončao bezuslovnom kapitulacijom.

 (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.