HITLEROVI RATNICI - Erih fon Manštajn -Napadi na Poljsku, Englesku i Francusku

Grupa armija "Jug", pod komandom Gerda fon Rundšteta, dobila je 31. avgusta 1939. u 17 časova naređenje da napadne Poljsku.

Hitler je 23. novembra 1939. pozvao svoje generale i admirale, gdje im je tokom "komandantskog prijema" stavio do znanja koji čas je kucnuo: "Moja odluka je", zavitlao je svojim oficirima, "nepromenjiva. Napašću Francusku i Englesku u najpovoljnijem i najskorijem trenutku".

***********************************

Bivši ratovi Manštajna nisu interesovali, a u novi, posle svih onih "cvetnih ratova", nije verovao. "Znali smo da je Hitler od 1938. pregovarao da bi rešio poljsko-nemačko pogranično pitanje. O toku tih pregovora generali nisu ništa znali. Nasuprot tome, garancije Velike Britanije su bile poznate. Niko nije bio toliko kratkovid da ne bi prepoznao smrtonosno upozorenje. Iz tog razloga smo bili uvereni da ipak neće biti rata. Sećali smo se jedne Hitlerove izjave da on nikada neće voditi rat na dva fronta".

Manštajn će se prevariti. Grupa armija "Jug", pod komandom Gerda fon Rundšteta, dobila je 31. avgusta 1939. u 17 časova naređenje da napadne Poljsku. Kao načelnik Generalštaba, izradio je plan napada na Varšavu, a pošto su u oktobru borbe bile uspešno okončane, grupa armija "Rundštet" premeštena je na Zapadni front, gde je Hitler vršio pritisak da se započne sa ofanzivom. Hitler je 23. novembra 1939. pozvao na Obersalcberg svoje visoke generale i admirale, među njima i Manštajna, gde im je tokom "komandantskog prijema" stavio do znanja koji čas je kucnuo: "Moja odluka je", zavitlao je Hitler svojim oficirima u susret, "nepromenjiva. Napašću Francusku i Englesku u najpovoljnijem i najskorijem trenutku.

Firer prijeti generalima

Povreda neutralnosti Belgije je bez značaja. Posle toga nijedan čovek neće pitati koga smo pobedili". Tada je zapretio generalima, koje je rado kinjio rečima "strašljivi zečevi" koji primenjuju "metode Vojske spasa": "Neću prezati ni od čega i uništiću svakog ko je protiv mene." To je, pre svega, bilo upućeno na adresu vrha Vrhovne komande armije, Francu Halderu i Valteru Brauhiču, koji su, kao i većina generala, smatrali da je ofanziva na Zapadu problematična i neoprezna. Oficiri su hteli da dobiju na vremenu, nadali su se političkom rešenju, miru bez rata. General-potpukovniku fon Manštajnu se malo više žurilo. Za njega je napad bio neizbežan, ukoliko savezničke trupe same ne krenu u ofanzivu. Udar bi morao da usledi najkasnije u proleće 1940, jer: "Ne možemo čekati da Zapadne sile postanu nadmoćnije, dok nama, sa jednim znakom pitanja, stalno iza leđa stoji Sovjetski Savez".

Posle napada na Poljsku, pitanje o tome kako bi se Francuska mogla pobediti ostalo je potpuno otvoreno. Hitler je tek 27. septembra 1939. dao vrhovnim komandantima tri roda Vermahta pravce prodora u slučaju nemačkog napada: preko Belgije u pravcu obale Kanala, otprilike kako je to 1905. predvideo Alfred fon Šlifen – plan, koji je već jedanput na Marni doživeo poraz. Dobre tri nedelje kasnije načelnik Generalštaba, Halder, prezentovao je svom fireru naređenja za invaziju. Hitlerove predstave su u celini uzete u obzir, ali ono što ga nikako nije učinilo blažim jeste: "Pa to je stari Šlifenov plan".

Vrhovna komanda armije je pravila nacrte novih planova, a Hitler bi ih dao ponovo promeniti, dok se 10. januara 1940. nije nešto dogodilo, što je sve taktičke teorije bacilo u koš. Jedan nemački kurirski avion je morao prinudno da sleti blizu belgijskog Mešelena – gde se nalazio prvi generalštabni oficir 7. letačke divizije, koji je u svojoj tašni nosio izvode iz strogo poverljivog operativnog plana za napad na Zapad. Ovaj incident je među rukovodstvom Vermahta prouzrokovao krizno raspoloženje.

Ofanziva na zapadu

Danas je poznato da plen Belgijanaca nije bio od nekog značaja. Ali tada se moralo računati sa najgorim. Skicirana je nova strategija napada i Hitler je po ko zna koji put bio nezadovoljan: planiranje Vrhovne komande armije je ravno "razmišljanjima kadeta u školi"; generali su doduše čitali Klauzevica, ali premalo Karla Maja; gde je efekat iznenađenja?

U isto vreme, kada je period lošeg vremena pružio priliku da se o planovima još jedanput razmisli, general-potpukovnik fon Manštajn je razvio potpuno suprotnu ideju, iako kao načelnik Generalštaba grupe armija "A" nije uopšte bio nadležan za planiranje ofanzive na Zapadu. Već prilikom studiranja prvog naređenja o pravcu kretanja Vrhovne komande armije, zapele su mu za oko slabosti. U kneževskom dvorcu na obali Rajne kod Koblenca, Vrhovnoj komandi grupe armija "A", počeo je da sprema alternativnu strategiju, koja bi naizgled nemoguće učinila mogućim: brzu i konačnu pobedu nad Francuskom.

 Jake tenkovske snage grupe armija "A" trebalo je da prodru tamo gde protivnik to najmanje očekuje: kroz, navodno, za tenkove bezbedne šume u Ardenima – u brzom lučnom kretanju preko Sedana u pravdu obale Atlantika. Istovremeno je grupa armija "B" trebalo da napadne belgijska utvrđenja i time navede francuske i britanske jedinice da uđu u Belgiju. Ovim "rezom srpa", kako je Čerčil nazvao Manštajnov plan, neprijateljska armija je trebalo da bude podeljena, a njihov pravac povlačenja odsečen. To je bio koncept "munjevitog rata".

Manštajn je u sedam memoranduma ukazivao na prednosti svog plana. Ali Vrhovna komanda armije nije želela ni da čuje o tome. Generali Halder i fon Brauhič su imali dileme. Koncept je bio suviše riskantan – i u osnovi nije bio ništa drugo nego egocentrični pokušaj da grupa armija "A" pribavi sebi veći značaj. Manštajnova ideja nije čak bila prosleđena na proveru Vrhovnoj komandi Vermahta. Moglo se zamisliti, strepeo je Halder, da će ova smela ideja ostaviti utisak na Hitlera. A Hitler je, takođe, mislio da napadne u pravcu Sedana. Njemu samo nije bilo jasno da li će takav prodor biti uspešan.

                                   (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.