GEOPOLITIKA SRBIJE - Zelena transverzala od Bosne do južne Srbije

Aktivnost bošnjačkih i albanskih političkih i vjerskih organizacija stvarala je zone stalne napetosti u svim oblastima idući od jugozapada sa granice između Srbije, Crne Gore i BiH, ka jugoistoku na granicu između Kosova i Metohije, Srbije i Makedonije

Strane delegacije u poseti Jugoslaviji bile su iznenađene opšte zadovoljavajućom, katkad privilegovanom situacijom jugoslovenskih Muslimana. Tako jedna delegacija iz Kuvajta govori o Jugoslaviji kao o "tvrđavi islama u Evropi"

*****************************

Srbija je multikonfesionalna država koja nastoji da sačuva složenu paletu postojećih religija. U državi Srbija i Crna Gora ima 65 odsto pravoslavnih hrišćana, 19 odsto muslimana, četiri odsto katolika i 12 odsto ostalih veroispovesti. Ali, aktivnost bošnjačkih i albanskih političkih i verskih organizacija stvara zone stalne napetosti u svim oblastima idući od jugozapada sa granice između Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, ka jugoistoku na granicu između Kosova i Metohije, Srbije i Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije.

Od šezdesetih godina XX veka komunistički režim podržavao je pobornike nacionalizacije muslimanske vere. Tako je Avdo Humo, bosanski muslimanski teoretičar integracije muslimana u jugoslovensku ideju, 1969. procenio da zbog svog okruženja i svog porekla muslimani ne treba da zaborave da im je budućnost zajednička s ostalim narodima. Ali, on nastoji da zahteve za "muslimanskom nacijom" objasni kombinacijom najpre priznatog verskog identiteta, a zatim, posle 1961, postojanjem svesti o društvenom i političkom položaju. Godine 1976. slovenački rukovodilac Stane Dolanc smatra da je pokret nacionalnog osvešćivanja Muslimana dobro uznapredovao i da, prema tome, Savez komunista Jugoslavije odsada ima zadatak da "objektivno pomogne taj proces diferencijacije" jer "i crkva (muslimanska) ima perspektivu da iz toga izvuče prednost".

Radikalni islamizam u BiH

Adil Zulfikarpašić, koji se malo posle rata nastanio u Švajcarskoj, zastupa "bosnizam". Ovaj liberalni intelektualac brani takođe ideju da čak i pre turskog perioda postoji jedna bosanska posebnost. Svojom koncepcijom hoće da kaže da istorija i specifičan kulturni razvitak daju posebnost stanovnicima Bosne. Čak i njihov poseban jezik, "arabicu", stvorenu u srednjem veku, nasledio je u XIX veku "bošnjački", jezik između srpskog i turskog. Najbolji dokaz te bosanske posebnosti bio bi u činjenici da se nikada u DžDž veku stanovnici Bosne nisu jasno politički izjasnili kao neka nacija strana ovoj regiji (videti Zulfikarpašićev intervju "Bosanski muslimani", Cirih, 1986).

Za vreme titoizma, zvanični bilten islamske zajednice Jugoslavije svakog meseca donosi podatke o džamijama, medresama i drugim institucijama sagrađenim na tlu Jugoslavije. Napori koje Islamska zajednica uz pomoć savezne države preduzima da bi se uvećala muslimanska materijalna dobra, pojačani su znatno od 1968. do 1981. Samo u prvom tromesečju 1968, u Bosni i Hercegovini otvoreno je 18 džamija i četiri medrese. U oblasti oko Liskovca, "izgrađeno je pet novih džamija poslednjih deset godina, a i ostale su u dobrom stanju". Procenjeno je da je od 1945. do 1974. u Jugoslaviji izgrađeno više od 500 novih džamija; 1974. u samoj Bosni i Hercegovini izbrojano je 1.036 džamija. Munjevit porast izgradnje islamskih institucija u oblasti obrazovanja kao i informisanja, jednako je značajan kao i izgradnja džamija. Godine 1968. Islamska zajednica štampala je 60.000 primeraka Korana na srpskohrvatskom, 20.000 primeraka arapsko-srpskohrvatskog rečnika, 15.750 brojeva službenog biltena; najzad, i mnogi drugi naslovi su objavljeni, kao na primer Muhamed i koran.

Stare i čvrste islamske veze

Sedamdesetih godina XX veka veze s muslimanskim svetom uobičajena su stvar kod crkvenih dostojanstvenika Islamske zajednice Jugoslavije. Tako je jugoslovenski reis-el-ulema imao čast da ga 1973. poseti M. Gadafi u pratnji velikog muftije, ali i ambasadori Turske, Irana, Pakistana, Libije, Kuvajta i Jordana. Iste su se godine delegacije predvođene reis-el-ulemom našle u Libiji i Kuvajtu. Godine 1974. Svetska islamska liga, koju je predstavljao kralj Saudijske Arabije u pratnji marokanskih doktora teologije, šalje jednu delegaciju u Bosnu i Hercegovinu. Suma od 250.000 dolara isplaćena je za izgradnju islamskog fakulteta u Sarajevu, a Svetska islamska liga "zahvaljuje maršalu Titu za prava i slobode date Muslimanima u Jugoslaviji".

Strane delegacije u poseti Jugoslaviji iznenađene su opšte zadovoljavajućom, katkad privilegovanom situacijom jugoslovenskih Muslimana. Tako jedna delegacija iz Kuvajta govori o Jugoslaviji kao o "tvrđavi islama u Evropi". Kuvajćani su impresionirani slobodnim širenjem muslimanskih listova i Korana u jednoj evropskoj zemlji. Oni takođe sa zadovoljstvom ocenjuju propagiranje islamske vere: "videli smo u džamijama oko dvesta četrdesetoro dece koja uče Koran. Muslimani Jugoslavije čine jednu solidnu islamsku bazu u Evropi".

Devedesetih godina svaka od velikih muslimanskih sila donosi efektivnu pomoć u Bosnu i Hercegovinu, ali koju tadašnja vlast procenjuje kao nedovoljnu. Turska, pošto je obećala da će stvoriti vojsku za eventualnu unilateralnu intervenciju, zadovoljava se slanjem vojnih savetnika, a Iran finansijski podržava Izetbegovićev režim. Ali, Saudijska Arabija je ta koja se, osim velike vojne pomoći (naoružanje vredno 35 miliona dolara između 1992. i 1994), najviše angažovala u korist Bosne: stalno posredovanje u okviru Organizacije islamske konferencije oko ukidanja embarga na izvoz oružja za bosanske Muslimane, završilo je odobrenjem američkog parlamenta, pa je Svetska islamska zajednica za pomoć, koju Arabija finansira, ostvarila obiman "misionarski" posao (slanje propovednika, obrazovanje imama, kursevi arapskog).

(Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.