DEMOKRATIJA - Čin rađanja: Demokratija u staroj Grčkoj

Oligarsi u staroj Grčkoj 411. organizuju anti-demokratski državni udar, upravo s ciljem da broj građana svedu na jedva 5.000. Oni su htjeli da prenesu moć odlučivanja na one koji su izabrani po kriterijumu sposobnosti da se sami naoružaju.

Čak i poslije potpunog uspostavljanja demokratije 409. godine nove ere za učešće u radu skupštine bili su potrebni podsticaji.

******************************

…Proširivanje prava na građanstvo - u čemu se konkretno razlikuju atinski i spartanski model - bitno je povezano sa rađanjem pomorske imperije. Imperije koju su s vremenom postepeno stvorili sami "demokratski" mornari kao oblik univerzuma podanika koje treba "iscediti" kao robove. Obaveza proširivanja demokratskog sistema (odnosno građanskih prava na bezemljaše) povezivala je i saveznike u savezničkim zajednicama. Što znači da je uprkos imperijalističkom iskorištavanju do strane Atine, u savezničkim gradovima uvek postojao deo društva koji je smatrao da je korisniji savez sa Atinom, koji je - milom ili silom - trebalo učvrstiti upravo uvođenjem političkog sistema vodeće Države. Jednom rečju, bez obzira na to da li je brojčano nadmoćnija, društvena baza za demokratiju postojala je uvek, čak i u savezničkim podređenim gradovima.

Kada o ovome govorimo, treba napomenuti da se pravo na učešće u radu skupštine koje donosi odluke, dakle u samoj suštini funkcionisanja demokratije, nije dodeljivalo ni u kom slučaju automatski i nekritično. Pre bi se moglo reći da se sa pojavom i napredovanje nekih novih društvenih slojeva, prethodni povlače.

Najradikalniji proleteri

Fenomen analogan onome što se dogodilo u revolucionarnom Parizu 1794. posle termidorskog šoka: pošto je pao Robespjer i razbijena snaga i aktivno prisustvo najradikalnijih "proletera" u sekcijama, drugi društveni subjekti zauzimaju to mesto i jedan "drugi narod", ako se tako može reći, postaje subjekat tako velikog dela direktne demokratije (starog modela - kome je bio svojstven sekcionaški mehanizam. Ali, na ovo ćemo se vratiti kasnije. Za sada je dovoljno da se podsetimo da u poslednjoj četvrtni V veka pre n.e. na 30.000 slobodnih i "čistokrvnih" muškaraca u životnom dobu za služenje vojske, gotovo nikad nije dostignut broj od 5.000 građana u skupštini. Tako bar sa sigurnošću tvrde oligarsi koji 411. organizuju anti-demokratski državni udar, upravo s ciljem da broj građana svedu na jedva 5.000. Oni, naravno, ne pominju svoju pravu nameru, da na drugih 5.000 prenesu moć odlučivanja (na one koji su izabrani po kriterijumu sposobnosti da se sami naoružaju) i dakle, da iz prava građanstva isključe uobičajenih 5.000 ("teti", mornari, itd.) koji su prisutni u skupštini u vreme demokratsko-radikalne predominacije.

U svakom slučaju, čak i posle potpunog uspostavljanja demokratije 409. g. pre n.e., za učešće u radu skupštine i dalje su bili potrebni podsticaji. To je čuveni "diobol" (plata od dva obola), čije uvođenje Aristotel (Ustav atinsko, 28,3) pripisuje inicijativi Kleofonta - jednog od poslednjih narodnih vođa o kojima se nešto zna, a koji su bili aktivni i pre vojnog kraha 404 - što potvrđuju epigrafska dokumenta koja obuhvataju period 410-405. g. pre n.e. Cilj te inicijative bio je da se nadoknadi neprisustvo bezemljaša koji su morali da učestvuju u plaćanju skupova da bi nadoknadili gubitak jednog dana na poslu.

U Atini kao vodećoj Državi, proširenje prava građanstva na bezemljaše odredilo je bitnu dinamiku u vrhu sistema. Nikada ne treba zaboraviti da su vodeće grupe bile eksponenti visokih klasa, iz dve najbogatije klase po prihodima. I stratezi i hiparsi (odnosno vojni magistrati, oni koji uistinu imaju političku vlast u gradu) kao i elenotami (koji upravljaju riznicom Saveza i kontrolišu finansije) potiču iz visoke klase. Nekad su žrebom birani i "buleuti" članovi saveta (koji se sastoji od njih 500, po 50 za svaku od 10 fila nastalih po Klistenovoj reformi). Biranje žrebom, označava mehanizam kojim svaki građanin u određenom trenutku dobija mogućnost da postane član saveta i da bar za kratko vreme ostvari ulogu "predsednikovanja" u republici. Čak su i godišnji spiskovi od blizu šest hiljada građana od kojih se biraju sudije za različite sudove sastavljeni od volontera, bez obzira na stalešku pripadnost. A svi znamo koliko je važna uloga suda u svakodnevnim društvenim sporovima čiji je predmet gotovo uvek, raspodela bogatstva.

Bogataši upravljaju

I pored toga, dominacija najjačih i najbogatijih staleža u političkom upravljanju gradom, bila je nesporna. Ne mali broj bogataša, "gospode" je krajnje odgovorno pristupio sistemu i prihvatio da njime upravlja, ili bolje rečeno, na sebe je najprirodnije preuzeo da njime rukovodi. Perikle, Alkibijad, Nikija, Kleon, da navedemo samo najpoznatija imena, ili su bogataši ili vlastela ili oboje zajedno. Kakav god da je smisao ljutite karikature Kleona koju Aristofan ne prestaje da prikazuje javnosti, treba imati u vidu da je i Kleon iz klase vitezova konjanika, jedne od najviših po prihodu. Da li su vodili ili su bili vođeni? Čak se i savremeni autori u ovome ne slažu. Pisac Ustava Atinjana otvoreno izjavljuje da su ne-pučani koji prihvataju demokratski sistem, sam ološ, zlikovci koji nešto kriju . Iz ovih grubih reči se vidi koje je njegovo opredeljenje: potpuno suprotna pozicija. Međutim, on oseća da pripada manjini. Uostalom, kada se analizira tako veliki čovek kao što je Perikle, čovek koji ostavlja pečat u vremenu u kome živi, treba primetiti da je on za Tukidida antidemagog par ekselans, onaj koji vodi a ne dopušta da bude vođen, onaj koji ume da ide nasuprot tokovima i nasuprot impulsima ili potrebama naroda: dok je za Platona Perikle samo otelotvorenje demagogije, jedan od najvećih "kvaritelja" naroda koji ga sledi i baš zbog toga biva zaveden. Perikle je za Tukidida toliki antidemagog u vođenju opštih poslova, da može da se definiše terminom "princ" i - više od toga - da čini legitimnim tvrdnje da je pod njegovom vladavinom u Atini samo nominalno postojala "demokratija". 

(Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.