Neće biti evropske države u klasičnom smislu, već organizacija koja će obrazovati jedinstven sistem, koji će omogućiti usklađenost i djelotvornost tri osnovne funkcije države: izvršnu, zakonodavnu i sudsku.

Najnaseljeniji kontinent planete je, više nego ostali, izložen opasnosti od klasičnih konflikata (etnički sukobi, osporavanje granica, suprotni ekonomski interesi...).

*****************************

Na pragu XXI veka, budućnost Kosova više nas zanima nego budućnost Čečenije, zato što mislimo da će jednog dana, pre ili kasnije, Unija primiti bivšu Jugoslaviju. Ta perspektiva je najbolje opravdanje akcija preduzetih protiv Miloševićeve Srbije. Bez evropske nade, "razdvajanje" istočne Evrope verovatno bi bilo još bolnije. Misli se, na primer, na pitanje mađarske manjine, koje se konačno dobro tretira. Među problemima koje treba rešiti tokom narednih decenija nalazi se takođe - već smo ga nekoliko puta pomenuli - nejednak odnos između Evropske unije i Sjedinjenih Država, trenutno preopterećen nedaćama iz XX veka.

U osvit trećeg milenijuma, ne postoji stvarno čisto evropska organizacija u oblasti bezbednosti. "Spoljna politika i zajednička bezbednost" i dalje nemaju čvrstinu pred NATO-om. I taj odnos će se izdvojiti tokom vremena. Ukoliko se evropska avantura nastavi povoljno, prisustvovaćemo stvaranju novog tipa političke jedinice, prilagođenog realnosti nove naučne i tehnološke ere. Neće biti, bez sumnje, evropske države u klasičnom smislu, već Organizacija koja će obrazovati jedinstven sistem, koji podseća na izraz "uprava" i koji će omogućiti usklađenost i delotvornost tri osnovne funkcije države: izvršnu, zakonodavnu i sudsku. To još uvek neće biti svetska uprava, već jedan korak u tom pravcu, model sveden, u neku ruku, na kontinentalnu razmeru.

Države u paukovoj mreži

Pritisak u smeru regionalne organizacije ne ogleda se samo u Evropi. On se ostvaruje takođe u Aziji (ASEAN, Regionalni forum ASEAN-a, APEC) i u Latinskoj Americi (Mercosyr, NAFTA, i uskoro možda, ALICA). Kao opšte pravilo, odgovarajući procesi su mnogo manje napredni nego za Evropsku uniju. Do izbijanja finansijske krize u istočnoj Aziji, koja je prekinula utisak, ako ne i stvarnost, "ekonomskog čuda" u ovom delu sveta, česta je pojava bilo, pre svega u Singapuru, da se prednosti fleksibilnih i labavih organizacija (tipa ASEAN-a) suprotstavljaju nedostacima suviše čvrstih formula (tipa Evropske zajednice).

Posle krize 1997. godine, na to pitanje se ne može više gledati istim očima i Azijci se slažu s tim. Suviše površne organizacije nisu sposobne da se odupru žestokim udarima. Tom prilikom, ASEAN nije ništa uradio a, u Japanu, izvršna vlast se pokazala nemoćnom, bez obzira na prirodni položaj te države da bude regionalni lider u oblasti ekonomije i finansija. Suštinski, proces integracije podrazumeva, nužno postepeno i bolno povezivanje struktura.

Regionalno povezivanje u Aziji mnogo je složeniji posao nego u Americi, pa čak, nema sumnje, i u Evropi, iz istovremeno istorijskih, geografskih i demografskih (razuđenost teritorija, veoma razdvojenih okeanom) i kulturnih razloga. Najnaseljeniji kontinent planete je, više nego ostali, izložen opasnosti od klasičnih konflikata (etnički sukobi, osporavanje granica, suprotni ekonomski interesi, itd.).

Niko ne zna kada i kako će se izvesti ponovno ujedinjenje korejskog poluostrva, čije ostvarenje je mnogo teže nego u Nemačkoj. Uz tolike strukturalne neizvesnosti i nestabilnosti, Azija je dakle, nema sumnje, deo sveta gde će odnos snaga nastaviti najduže da se ogleda u tradicionalnom smislu. Sjedinjene Države će tražiti da zadrže svoju ulogu nosećeg svoda u arhitekturi u obliku paukove mreže. Ali, na vidiku, posle nekoliko decenija, moguće je da dinamika regionalnog povezivanja i tu dovede do osetnih efekata.

Traume poslije 11. septembra 2001.

U međuvremenu, može se predvideti da će međunarodni sistem sačuvati raznorodan karakter čiji su glavni elementi na početku veka: Sjedinjene Države, jedina supersila, samo ona ima sposobnost da pošalje vojnu silu u bilo koji deo sveta, ali čija je želja da predstavlja lidera za zajedničko dobro, neizvesna, a na koju su, izgleda, napadi od 11. septembra 2001. godine, trajno ostaviti traume; Evropa, na putu da obrazuje novu vrstu političke jedinice, ali sa nesigurnim identitetom; indijski potkontinent i istočna Azija, u kojima se u velikoj meri, i dalje igra klasična igra odnosa snaga, barem u oblasti bezbednosti; skup država manje-više nestabilnih, skrajnutih ili zapuštenih u zapadnoj Aziji i u Africi. Međunarodni sistem će trajno ostati heterogen. Glavni činioci heterogenosti su, naravno, međuzavisni: verska, kulturna i geografska raznolikost; kolektivno pamćenje svake zajednice; politički sistemi: razlike u ekonomskom razvoju. Očigledno je, na primer da, za ogromnu većinu od 1,2 milijarde Kineza, legitimitet UN nema mnogo smisla. Njihova država je i dalje "Središnje carstvo". Polemike o pravima čoveka, koje su na naslovnim stranama zapadne štampe kada se ona zanima za Kinu, nije u žiži njihovog kolektivnog života, daleko od toga. Arapsko-muslimanske zemlje manevrišu kako znaju i umeju unutar Ujedinjenih nacija, ali ne usvajaju nužno teorijski podrazumevane vrednosti ove organizacije, kao ni neke od sila, od kojih su te vrednosti i potekle. S druge strane, zemlje zapadnog kulturnog prostora, obeležene judeo-hrišćanstvom, sve su osetljivije na sveopšti pritisak označen temama o demokratiji i pravima čoveka, što ne sprečava Sjedinjene Države, a naročito poslanike u Kongresu, da u epizodama pokazuju svoje nipodaštavanje ove organizacije koju je general De Gol, nekada, nazivao "onaj vrag".

(Kraj)

****************

(Od sutra novi feljton "Glasa Srpske": SVJETSKE RELIGIJE velikog naučnika Mirča Elijadea, po kojem se religija tumači kao autonomni sistem. Pisac pokušava da odgonetne šta je religija i zbog čega su racionalni ljudi spremni da je prihvate) 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.