Časopis Društva SVETI SAVA Bratstvo - od 1887. do 1941. godine (XIX)

Pobjednički poklič sa Solunskog fronta

Manifest Narodnog Veća traži ujedinjenje celokupnog naroda "na čitavom njegovom etnografskom teritoriju, "u jednu jedinstvenu potpuno suverenu državu". U 3. tačci izrično veli da "otklanja osnovu rješenja našeg narodnog pitanja, sadržanu u austrijskom carskom manifestu. Legitimiste su tražile saziv najpre hrvatskog, pa onda opšteg jugoslovenskog sabora, da se na njima zakonskim putem izreče ocepljenje od Austrije

Stvari su pošle neočekivanom brzinom. Slavni prolom na solunskom frontu bio je početak potpunog raspadanja Austrije. Već se čuo pobedni klik Belog Orla. Austrijanski ministri, menjajući se u zadnji čas, kušaju da spasu izgubljenu stvar i očevidno gube autoritet i sigurnost. Ali upornosti neuviđavnost traje i dalje, jer su sve verovali u neku volšebnu izmenu stvari i svakako nisu bili dovoljno svesni svega, što je bilo sazrelo u dušama narodnim za trajanja ovog strahovitog pregaranja. 16. oktobra upućuje car Karlo proglas, kojim obećava rešenje jugoslovenskog pitanja, ali nipošto na štetu ugarske krune.

Kao odgovor na to izlazi 19. oktobra manifest Narodnog Veća, koji objavljuje svoju konstituciju i traži među ostalim ujedinjenje celokupnog vašeg naroda "na čitavom njegovom etnografskom teritoriju, bez obzira na ma koje pokrajinske i državne granice" i to "u jednu jedinstvenu potpuno suverenu državu". U 3. tačci izrično veli da "otklanja osnovu rješenja našeg narodnog pitanja, sadržanu u austrijskom carskom manifestu od 16. ovog meseca, a isto tako i svaki budući prijedlog, koji bi išao za tim, da se naše narodno pitanje riješi djelimično i da mu se oduzme njegov međunarodni značaj".

Bezuslovan slom Austrije

Za predsednika narodnog Veća bi izabran dr. A. Korošec, a za potpredsednika Svetozar Pribićević i Dr. A. Pavelić.

Čim je narodno Veće bilo obrazovano i njegov manifest objavljen žurila su se gradska zastupstva, razna društva i ustanove, da mu priznaju kompetenciju, da ga pozdrave kao predstavnika ideje narodnog suvereniteta, da mu polože zakletvu vernosti i obećaju saradnju u svakom pravcu. Pitanje je, međutim, bilo, šta će ono da radi. Bilo je ljudi, koji nisu potpuno verovali, da je bezuvetan slom Austrije tako neminovan; držalo se, da će ona, koja je imala vrlo teških kriza u prošlosti, ipak znati nekako naći načina, da održi balans. Najzad, ona je još bila tu i imala uza se vojsku, naročito pojačanu u Sremu i Srbiji nemačkim pukovima i ko je znao, da li Tisa neće imati pravo sa svojom pretnjom. Drugi su, opet, tražili buntovnu akciju; posebno je to bila želja nekih mlađih elemenata u vojsci, među đacima i osobito među Dalmatincima.

Sve je bilo u groznici i znalo, da svaki dan nosi po jedan komad historije na sebi. Legitimiste su tražile saziv najpre hrvatskog, pa onda opšteg jugoslovenskog sabora, da se na njima zakonskim putem izreče ocepljenje od Austrije.

Dok se tako kolebalo dva-tri dana stigoše vesti o pobuni slovenskih i čeških pukova na talijanskoj fronti i o tom, da su mađarske regimente odbile zahtev da ih idu razoružavati. Posle toga učestaše glasovi o talijanskoj ofanzivi i o opštem rasulu austrijske vojske. Varoš beše postala nestrpljiva i tražila je živ pokret. D-r A Trestić-Pavičić je u Narodnoj kafani zvao na uzbunu. Omladina je protestvovala na ulici i gde stigne. Oficiri bacaju s kapa Karlov znak i meću trobojnice. Čak po kafanama vade sablje, kunu se Narodnom Veću i udaraju na ostale austrijske ambleme. U gradu se nižu manifestacije i drže govori. Naročito se s radošću pozdravljaju srbijanski zarobljenici i daje im se oružje.

Nota grofa Andrašija

Svud osmeh, poklič, naročito stezanje ruka. Počinju pesme, nesigurne, rđavo vođene, s lošom pratnjom, ali tople u svojoj improvizaciji i iskrene. Na pozornici se igra rđavo, mestimice neukusno, ali s vidnim uzbuđenjem i s izvesnom strašću. Iza prvog čina klicanje pesniku, koji bolan, s povezanim okom, zaboravlja ličnu muku. "Lani sam pitao sa ovog mjesta poslije svega što je bilo, pitanjem jednog svog lica, zar nas još nije vrag odnio? A danas vas pitam drukčije. Vidjeste li, kako je njih vrag odnio!" Publici se to sviđa: i počinje ponovo pesma i novo klicanje i prenosi se na ulicu, u vlažnu jesensku noć.

Nota grofa Andrašija, novog austrijskog ministra spoljašnjih poslova, kojom je tražio mir i amerikanski odgovor pokazivali su očito, da je Austrija na izmaku.

Sad je bilo jasno, da je Austrija bila i prošla i da s njom više ne treba ozbiljno računati.

Posle dugih i vrlo burnih savetovanja čitave noći od 28-29. oktobra, gde su se prvi put jasno obeležila i sukobila dva glavna shvatanja o našem državnom uređenju, jedinstvenom ili federativnom, stvoren je dnevni red za sutrašnju sednicu. Ta je bila očekivana s pojmljivom napetošću. Na Markov Trg slegao se silan svet, društva s barjacima, radničke organizacije, vojska sa narodnim kokardama i sa dve muzike; gotovo sve, što je moglo da se kreće. To jutro vratio se iz Beča i ban, koji je izvestio cara o situaciji i odlučio, da zvanično izjavi, da svoju vlast polaže Narodnom Veću. Nešto iza 10 sati, pošto su na posebnu stranu sabornice došli članovi Narodnog Veća, koji nisu u hrvatskom saboru, otvorio je dr B. Medaković sednicu naglašujući važnost tog dana.

 (Nastaviće se)

Od Soče do Soluna

Svetozar Pribićević obrazložio je da se "Dalmacija, Hrvatska i Slovenija zajedno sa Rijekom proglašuje i prema Austriji i prema Ugarskoj za nezavisnu državu, a hrvatski Sabor   izjavljuje da je kraljevina Dalmacija, Hrvatska i Slavonija zajedno sa Rijekom voljna stupiti u zajedničku državu Slovenaca, Hrvata i Srba". Pozdravljene su Pribićevićeve riječi, da se naša država nezavisna i suverena "proteže na čitavom našem narodnom teritoriju od Soče tamo do Soluna"...

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.