Ča­so­pis Druš­tva SVE­TI SA­VA Brat­stvo - od 1887. do 1941. go­di­ne (VIII)

Ra­spu­šta­ju se lo­go­ri, ne­ma vi­še ta­la­ca

Za­uzi­manjem Ju­go­slo­ven­skog Klu­ba po­čeo je da se ubla­ža­va i su­ro­vi re­žim u Bo­sni. Go­vo­ri po­sla­ni­ka pri­ka­zi­va­li su stanje u zemlji sa ta­ko re­či­tim pri­me­ri­ma, da se čak i kod pro­ti­vni­ka javljalo gnu­šanje i pro­tes­ti pro­tiv to­ga. U av­gus­tu, na ca­rev ro­đen­dan, po­mi­lo­va­na je i prva par­ti­ja la­kše osu­đe­nih po­li­ti­čkih ljudi. U no­vem­bru, u dru­goj par­ti­ji "ve­le­iz­daj­ni­ka", dos­ta je osu­đe­nih amnes­ti­ra­no

No­vo do­ba ose­ća se u svoj zemlji. Po­li­ti­čki ljudi, ko­ji su bi­li su­đe­ni na smrt, bi­va­ju po­mi­lo­va­ni na ro­bi­ju; ra­spu­šta­ju se lo­go­ri in­ter­ni­ra­ca; pres­ta­ju ta­oš­tva. No­vi­ne po­činju da pi­šu slo­bo­dni­je; javlja se kri­ti­ka re­ži­ma. Taj li­be­ral­ni­ji duh na­ro­či­to po­ja­ča­va rus­ka re­vo­lu­ci­ja. Pri­mer Ro­ma­no­va os­ta­vio je svog utis­ka u be­čkom dvo­ru, a aus­trij­ski mi­nis­tar spoljašnjih po­slo­va, grof Čer­nin, pri­ka­zu­je svom ca­ru po­lo­žaj ra­tom iznu­re­ne zemlje kao vrlo oča­jan i kao pre­du­vet za sva­ko­vrsno zlo.

Glad je te go­di­ne stra­ho­vi­ta i po­mor ljud­stva zbog os­ku­di­ce hra­ne da­vao je uža­sne pri­me­re patnje. Rat je bio do­di­jao i u sla­bo hranjenoj voj­sci de­zer­ti­ranje je bi­lo na dne­vnom re­du. Či­ta­ve če­te voj­ni­ka be­ža­le su u go­ru, pos­ta­ja­le "lo­go­ši", i obra­zo­va­le ta­mo "ze­le­ni ka­dar". U sve ve­ćoj os­ku­di­ci i sa sumnjom u uspeh i či­no­vniš­tvo po­pu­šta u svo­joj dis­ci­pli­ni i po­dmi­ći­vanja i pro­ne­ver pos­ta­ju po­ma­lo obi­čna stvar.

Otva­ranjem be­čkog par­la­men­ta 1917. go­di­ne obnavlja se i po­li­ti­čki ži­vot. Če­ške vo­đe, ko­je su na­šle na­či­na da do­đu u ve­zu sa svo­jom emi­gra­ci­jom, vo­de gla­vnu akci­ju. Da ubla­že njiho­vu opo­zi­ci­ju i da li­kvi­di­ra­ju na­sle­đe ra­ni­jeg re­ži­ma izve­sni dvor­ski kru­go­vi, iz­gle­da, bez do­go­vo­ra sa od­go­vor­nim čla­no­vi­ma vla­de, pro­gla­šu­ju op­štu amnes­ti­ju za po­li­ti­čke kriv­ce u Aus­tri­ji i oslo­ba­đa­ju Kra­mar­ža, Klo­fa­ča, Ra­ši­na i dru­ge če­ške osu­đe­ni­ke, kao i ve­lik deo Ju­žnih Slo­ve­na.

Strah od Aus­tri­je

Voj­ne vlas­ti pra­ve izve­sne smetnje i pro­tes­tu­ju, ali Kon­rad He­cen­dorf ne­ma vi­še onog uti­ca­ja, ko­ji je imao ra­ni­je, i njego­va reč vi­še ne bro­ji mno­go. Ju­žni Slo­ve­ni, pri otva­ranju par­la­men­ta, skupljeni u je­dan klub, nas­to­je i sa svo­je stra­ne, da se po­li­ti­čki obe­le­že. De­lo­vanje Ju­go­slo­ven­skog Odbo­ra na stra­ni bi­lo je po­zna­to, bar pre­ma sa­op­štenjima vla­di­ne štam­pe, i tra­ži­lo se, pri­ro­dno, da se ču­je, ka­kvo će sta­no­vi­šte za­uze­ti ovi iz Mo­nar­hi­je pre­ma tom ra­du.

Pod sve­žim utis­ci­ma sko­rih pro­go­na, ne­ki tek iza­šli iz ta­mni­ca, još uvek u stra­hu od Aus­tri­je, mno­gi ni­su sme­li ni po­mi­sli­ti, da se so­li­da­ri­šu sa emi­gra­ci­jom; ali, is­to ta­ko, ni­ti su sme­li ni mo­gli de­man­to­va­ti njiho­vu ju­go­slo­ven­sku ide­olo­gi­ju. Osim to­ga, gla­vnu reč u be­čkom Ju­go­slo­ven­skom Klu­bu vo­di­li su slo­ve­na­čki kle­ri­ka­li, dr. J. Krek i dr. A. Ko­ro­šec, ko­ji su još uvek ima­li ve­za sa dvo­rom i ko­ji po­red svih ju­go­slo­ven­skih ose­ćanja, mišljahu, da ne bi bi­lo ni mu­dro ni opre­zno osla­bi­ti te ve­ze i pre­ći u otvo­re­ni ta­bor ne­pri­ja­telja. S to­ga de­kla­ra­ci­ja Klu­ba, objavljena 30. ma­ja 1917., pred­stavlja kom­pro­mis oba sta­no­vi­šta ovom for­mu­lom: "Zas­tu­pni­ci udru­že­ni u Ju­go­slo­ven­skom Klu­bu za­hte­va­ju na osno­vu na­ro­dnog na­če­la i hrvat­skog drža­vnog pra­va uje­dinjenje svih kra­je­va Mo­nar­hi­je što ih nas­tavljaju Slo­ven­ci, Hrva­ti i Srbi u je­dno sa­mos­tal­no drža­vno te­lo, slo­bo­dno od sva­kog tu­đeg go­spod­stva i sa­gra­đe­no na de­mo­krat­skoj po­dlo­zi, a pod že­zlom Hab­zbur­ške Mo­nar­hi­je".

Ne­za­do­voljan tim i uop­šte držanjem Ju­go­slo­ven­skog Klu­ba, ko­ji gla­sa za drža­vne kre­di­te, d-r A. Tre­sić Pa­vi­čić pri­šao je Če­si­ma, ko­ji su od po­čet­ka bi­li zna­tno ra­di­kal­ni­ji. 5. ju­na pri­hva­tio je tu de­kla­ra­ci­ju Star­če­vi­ćan­ski Klub na­la­ze­ći, da je tu osno­va "ra­du za ve­li­ke ide­ale na­ro­dne slo­bo­de i uje­dinjenja. Sta­ra hrvat­ska pro­gra­mna ide­ja tri­ja­li­zma, obnovljena i u ovom obli­ku, ni­je bi­la ne­pri­ja­tno primljena ni na dvo­ru, ni u voj­nim kru­go­vi­ma, i ako bi ta­mo bi­li vo­le­li, da je no­si­la čis­to hrvat­sko ime i ten­den­ci­je. Ali je za to u Pe­šti nai­šla na op­šti otpor i otud se odmah da­va­lo do znanja, da će rad u tom prav­cu si­gur­no do­ves­ti do su­ko­ba.

Su­ro­vi re­žim u Bo­sni

Za­uzi­manjem Ju­go­slo­ven­skog Klu­ba po­čeo je da se ubla­ža­va i su­ro­vi re­žim u Bo­sni. In­ter­pe­la­ci­je i go­vo­ri po­sla­ni­ka pri­ka­zi­va­li su stanje u zemlji sa ta­ko re­či­tim pri­me­ri­ma, da se čak i kod pro­ti­vni­ka javljalo gnu­šanje i pro­tes­ti pro­tiv to­ga. U av­gus­tu, na ca­rev ro­đen­dan, po­mi­lo­va­na je i prva par­ti­ja la­kše osu­đe­nih po­li­ti­čkih ljudi, a za dru­ge je uve­de­na cus­to­dia ho­nes­ta. U no­vem­bru, u dru­goj par­ti­ji ve­le­iz­daj­ni­ka, bio sam amnes­ti­ran i sam, pa sam, pre­šav­ši u de­cem­bru u Za­greb, imao pri­li­ke, da mno­ge po­li­ti­čke akci­je pra­tim iz bli­za i da li­čno učes­tvu­jem u njima.

Po­čet­kom 1918. po­li­ti­čka je si­tu­aci­ja bi­la, ugla­vnom, ova­ka. Na­še ve­ze sa inos­tran­stvom bi­le su vrlo os­ku­dne i uvek sa­mo de­lo­mi­čne. Naj­va­žni­je stva­ri sa­zna­va­li smo pre­ko Pra­ga i po­ne­kad od izve­snih li­ca, ko­ja su izu­ze­tno do­bi­ja­la mo­gu­ćnost da odu do Švaj­car­ske i ta­mo stu­pe u bli­ži do­dir sa ne­kim ljudi­ma iz emi­gra­ci­je. In­for­ma­ci­je, ko­je smo ima­li, bi­le su re­do­vno ili ne­po­tpu­ne ili je­dnos­tra­ne i ni­su mno­go po­ma­ga­le, da se me­đu na­ma stvo­ri ap­so­lu­tno uve­renje o po­tre­bi je­dne vrste akci­je. Oslanjalo se, po­naj­vi­še, na svo­je na­ci­onal­ne in­stin­kte i na svo­ju po­deljena. Kod kle­ri­kal­nih Slo­ve­na­ca još je bi­la u kur­su maj­ska de­kla­ra­ci­ja sa hab­zbur­škim okvi­rom, i ako ta­da kod vo­đe be­še dos­ta ne­go­ve­šta­vanja, da se pri njemu ne mi­sli i os­ta­ti.

Srpska stvar

Či­tav se ju­go­slo­ven­ski po­kret i ra­ni­je i sa­da pri­ka­zi­vao kao srpska stvar i Hrva­ti su bi­li, u naj­go­rem slu­ča­ju ozna­ča­va­ni kao de­li­mi­čno za­ve­de­ni. Srpskih žrta­va bi­lo je, me­đu­tim, odvi­še i od vo­de­ćih li­čnos­ti bi­lo bi ne­od­go­vor­no spre­ma­ti na­ro­du no­ve udar­ce. Ko­ali­ci­ja će stu­pi­ti u Akci­ju on­da, kad za to bu­de zgo­dan čas. Ko­ali­ci­ona­ški di­si­den­ti, dr Srđan Bu­di­savljević i Va­le­ri­jan Pri­bi­će­vić, bi­li su spo­na izme­đu te dve an­tiaus­trij­ske gru­pa­ci­je

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.