Balkanski barut opržio i velike države

VELIKA ŠAHOVSKA TABLA - EVROAZIJSKI BALKAN (14)

Tokom 19. vijeka Francuska, Austrougarska i Velika Britanija, kao velike sile, uspjele su da se uključe u balkanske konflikte bez štete po bilo čiji vitalni interes, ali    1914. godine to je imalo strahovite posljedice po sve.

U današnje rivalstvo unutar evroazijskog Balkana uključene su Rusija, Turska i Iran, pa i Kina. Takođe su upleteni u rivalstvo, sa distance, i Ukrajina, Pakistan, Indija i udaljena Amerika

Tradicionalni evropski Balkan uključivo je, kao ključnu stvar, rivalstvo između tri imperije: otomanske, austrougarske i ruske. Tu su takođe bila tri posredna učesnika zainteresovana za to da njihovi evropski interesi ne budu ugroženi pobedom jednog od protagonista pomenutog rivalskog odnosa: Nemačka se plašila ruske moći, Francuska se suprotstavljala Austrougarskoj, a Velika Britanija je želela da vidi otomansku imperiju kao kontrolora Dardanela oslabljenu pre nego bilo koju od dve preostale imperije koje su se borile za kontrolu nad Balkanom. Tokom 19. veka, ove sile su uspele da se uključe u balkanske konflikte bez štete po bilo čiji vitalni interes, ali njima to nije uspelo 1914. što je imalo strahovite posledice po sve.

U današnje rivalstvo unutar evroazijskog Balkana uključene su tri susedne sile: Rusija, Turska i Iran, pri čemu Kina može isto tako postati protagonista. Takođe su upleteni u pomenuto rivalstvo, mada više sa distance, i Ukrajina, Pakistan, Indija i udaljena Amerika. Svaka od ove tri glavne i neposredno uključene zemlje nošena je ne samo izgledima za buduće geopolitičke i ekonomske koristi, već i jakim istorijskim impulsima.

Odnosi Rusije i Turske

Svaka od njih bila je u ovom ili onom periodu bilo politički ili kulturno dominantna sila u regionu. Svaka je posmatrala druge sa podozrenjem. Mada čeoni ratni sukob između njih nije verovatan, kumulativni efekat njihovog međusobnog rivalstva mogao bi doprineti regionalnom haosu. U slučaju Rusije, neprijateljski odnos prema Turskoj postaje opsesivan.

Ruski mediji portretiraju Turke kao one koji su rešeni da ostvare kontrolu nad regionom, kao podstrekače lokalnog otpora Rusije i kao one koji ugrožavaju ukupnu rusku sigurnost u meri koja je potpuno u nesrazmeri sa njihovim stvarnim kapacitetima.

 Turci pak sebe vide kao oslobodioce svoje braće od dugotrajnog ruskog tlačenja. Turci i Iranci su takođe bili istorijski rivali u regionu i taj rivalitet se obnovio u skorašnje vreme, pri čemu Turska projektuje moderne i sekularizovane alternative iranskom konceptu islamskog društva.

Iako se za sva tri ova rivala može reći da se bore za sferu uticaja, u slučaju Moskve reč je o dubljim ambicijama zbog relativno svežeg sećanja na imperijalnu kontrolu, prisustva u tom području nekoliko miliona Rusa i želje Kremlja da ponovo uspostavi Rusiju kao globalnu silu. Moskovska spoljna politika posmatra čitav prostor bivšeg Sovjetskog Saveza kao zonu specijalnog geostrateškog interesa Kremlja iz koje spoljašnji politički, čak i ekonomski interesi treba da budu isključeni.

Nasuprot tome, mada turske aspiracije za regionalnim uticajem zadržavaju neke tragove imperijalne, iako mnogo dalje, prošlosti (otomanska imperija je dosegla svoj vrhunac 1529. osvojivši Kavkaz i Azerbejdžan, ali to nije uključivalo Centralnu Aziju). Turci više ispoljavaju tendenciju da se povežu sa turskim narodima ovih područja u etničko-lingvističkom smislu.

Zahvaljujući njenoj mnogo ograničenijoj političkoj i vojnoj moći, za Tursku je sfera ekskluzivnog političkog uticaja jednostavno, nedostižna. Turska pre vidi sebe kao potencijalnog lidera rasutih zajednica koje govore turski jezik, koristeći pri tome prednosti koje ona ima kao relativno modernija zemlja, i svoja ekonomska sredstva da se uspostavi kao najuticajnija sila u procesu nacionalne izgradnje koja zahvata to područje.

Persijsko carstvo

Iranske aspiracije su maglovitije, ali na dugi rok ne manje preteće ruskim ambicijama. Persijsko carstvo je stvar daleke prošlosti. Na svome vrhuncu, 500-te godine pre naše ere, ono je obuhvatalo današnju teritoriju tri kavkaske države - Turkmenistan, Uzbekistan i Tadžikistan - i Avganistana, kao i Turske, Iraka, Sirije, Libana i Izraela.

 Mada su iranske postojeće aspiracije manje nego turske i usmerene uglavnom prema Avganistanu i Azerbejdžanu, čitava muslimanska populacija u tom području - čak unutar same Rusije - predstavlja predmet iranskog religioznog interesa. I zaista, oživljavanje islama u centralnoj Aziji postalo je organski deo aspiracija postojećih iranskih vlasti.

Rivalitetni interesi Rusije, Turske i Irana u slučaju geopolitičkog udara Rusije, pomoću dve strele koje upućuju direktno na Jug, na Azerbejdžan i Kazahstan, u slučaju Turske, pomoću jedne jedine strele koja ide prema istoku, kroz Azerbejdžan i Kaspijsko more, u centralnu Aziju; i u slučaju Irana, pomoću dve strele koje su usmerene prema severu na Azerbejdžan i na severoistoku na Turkmenistan, Avganistan i Tadžikistan. Ove strele nisu samo izukrštane - one se mogu sukobiti jedne s drugima.

U ovoj fazi, uloga Kine je ograničenija a njeni ciljevi manje jasni. Blizu pameti je da je Kina sklonija tome da se suoči sa grupom relativno nezavisnih zemalja na zapadu nego sa ruskom imperijom.

Ukrštenica

Amerika reprezentuje svoje rastuće ekonomske interese, kao i interese Evrope i Dalekog istoka težeći da ostvari neograničeni pristup do sada za nju zatvorenom području. Dakle, ono što je u pitanju u ovoj ukrštenici jesu geopolitička moć, pristup potencijalno velikom bogatstvu, ispunjenje nacionalne i religiozne misije i bezbjednost. Međutim, posebno težište ovog spora je pristup regionu. Do raspada Sovjetskog Saveza pristup ovom regionu je bio monopolisan od strane Moskve. Sav železnički transport, gas i naftovodi, čak i vazdušni saobraćaj - sve je to kanalisano kroz centar. Ruski geopolitičari su želeli da stvari ostanu takve, pošto oni znaju da će onome ko bude kontrolisao pristup ovom regionu najverovatnije pripasti geopolitička i ekonomska nagrada.

                                      ( Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.