Priče o dvije različite sudbine na pozornici Narodnog pozorišta Republike Srpske

Riječ je o monodramama “Ja, Isadora” Kristine Šikanić i “Ničija” Nataše Ostojić, koje su ove studentkinje spremile kao samostalni projekat, u sklopu nastavnog plana, u okviru kojeg studenti sami pišu, režiraju i glume svoje komade.

Nataša Ostojić je uradila monodramu po motivima zbirke pjesama “Kad se vrati Rozmari” Jelene Lukić, a Kristina Šikanić monodramu o Isadori Dankan, američkoj plesačici koja je stvarala početkom prošlog vijeka.

Ovim povodom razgovarali smo s ove dvije mlade glumice o odabiru teme, glumi, i o onome šta publika može da vidi večeras.

- Tema je došla spontano. Krajem treće godine rečeno nam je da odaberemo umjetnika kojim ćemo se baviti u monodrami.  Zadatak je monodrama kao portret nekog umjetnika. U jednom razgovoru sa drugaricom dotakle smo se Isadore. Ja sam malo počela da istražujem o njoj i odlučila da je to moj umjetnik.

Tekst ne postoji. Ja sam pisala scenario, pomažući se knjigom “Moj život” koju je napisala Isadora, rekla je Šikanićeva, a Ostojićeva je dodala da na četvrtoj godini traže svoj sopstveni stil, stil kome teže i po kom bi bili prepoznatljivi.

Kada je riječ o inspiraciji koja im je omogućila da stvore sopstvene monodrame, Ostojićeva je rekla da je inspiraciju našla u poeziji Jelene Lukić.

- Svaka reč u monodrami jeste reč Jelene Lukić, izvučena iz njene zbirke “Kad se vrati Rozmari”. Još pre nekoliko godina pročitala sam pesmu “Ničija”. Tada nisam znala čija je to pesma, ali je ostala duboko u meni. Kao da smo se pesma i ja na nekoj osnovi povezale. I dok sam tragala za idejom o čemu bih to govorila u monodrami ponovo sam naišla na pesmu “Ničija” koja me je iznova inspirisala. Zatim sam saznala za Jelenu Lukić i pitala gde mogu da nađem njenu zbirku. Baš mi je ona nju i poslala, a kada sam počela da čitam ostale pesme osetila sam neku čudnu emociju. Kao da sam Jelenu Lukić poznavala i svaka bi mi pesma bila veoma bliska srcu. Tako je iz njene poezije nastala priča o jednoj ženi - rekla je Ostojićeva.

- Napravila sam monodramu o životu i radu Isadore Dankan,  zasnovanu prvenstveno na pokretu i plesu, tako da će ljubitelji pisane riječi, možda manje uživati. Inspirisao me njen jako buran privatni život, njena odvažnost i smjelost da se izbori za svoju umjetnost u koju je toliko vjerovala. Ona je prva plesačica koja je plesala bosa, u tankoj haljini od muslina, koja je opovrgla balet i njegova načela i svu krutost društva uopšte. Bavila se čovjekovom dušom na način, na koji smatram da je ispravan - dodala je Šikanićeva.

Usaglasile su se da je rad na monodramama pun izazova, teškoća i odricanja, ali da je sve moguće kada se stvori određena disciplina u radu.

Šta publika može da očekuje?

Večeras publika može da očekuje dvije potpuno različite monodrame, o dvije potpuno različite žene, jake žene, čijim sudbinama vrijedi obogatiti svoj život, kazala je Šikanićeva.

Prva rečenica monodrame “Žene se dele na ničije, nečije i svačije” je nešto u čemu će se svaka žena moći prepoznati, a muškarci možda mogu nešto i naučiti. Publika može očekivati emocije koje se nadam da ćemo publika i ja razmeniti. I smeha i suza. Neka bude svega, dodala je Ostojićeva.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.