Slobodan Vladušić - Knjiga o Crnjanskom korak naprijed

Ispričao je ovo u intervjuu za "Glas Srpske" književnik Slobodan Vladušić, dobitnik nagrade "Isidora Sekulić" i jedan od članova književne grupe "Proza na putu - P - 70".

- Takođe, ne treba zaboraviti ni simboličku auru same nagrade, a to je ime i opus Isidore Sekulić. Inače, sebe vidim negde na granici između romanopisca i esejiste, i to je još jedna intimna stvar koja me vezuje za Isidoru čiji je opus uglavnom i nastajao između te dve književne kote - rekao je Vladušić.

* GLAS: Nagrađeni ste za knjigu "Crnjanski, Megalopolis". Šta je bio Vaš osnovni motiv za pisanje ove knjige?

VLADUŠIĆ: Motiva je bilo više: Pre svega, želeo sam da napišem knjigu koja će konačno jednom da pošalje na otpad opoziciju urbano/ruralno koja je potpuno deplasirana i anahrona, a koja se u Srbiji i dalje koristi isključivo iz političkih razloga: izvesni ljudi naime žele da nas uvere kako je nacionalna kultura ruralna, odnosno anahrona dok je tzv. "svetska kultura" urbana, to jest, prava, istinska, moderna i tako dalje. To su potpune gluposti, a ja sam na gluposti alergičan. Najpre, ne postoji opozicija između svetske kulture - kao spoja najboljih ostvarenja različitih kultura - i nacionalne kulture. Dakle, ovom knjigom sam hteo da pomerim stvari napred i da progovorim o danas aktuelnoj razlici između dve koncepcije grada, o razlici između megalopolisa i polisa/prestonice.

* GLAS: S obzirom na činjenicu da ste i književni kritičar, smatrate li da se glas kritike danas nedovoljno čuje u srpskoj i svjetskoj književnosti?

VLADUŠIĆ: Književna kritika u srpskoj kulturi nikada više neće imati onaj ugled i značaj koji je imala na početku prošlog veka kada je glavni književni kritičar bio Jovan Skerlić. Ali, to je i normalno. Ne bi, međutim, bilo normalno da književne kritike nestane, odnosno da nestane kritike umetničkih tvorevina uopšte: ukoliko bi se to dogodilo, svaka umetnička tvorevina bi bila ili proizvod čiji je jedini cilj da se proda ili medij jednodimenzionalnih političkih poruka: u oba slučaja umetnost bi prestala da bude način izražavanja ljudske individualnosti i prostor slobode izražavanja i ponovo bi postala puki zanat. Podsetio bih da je umetnost bila zanat u robovlasničkom i feudalnom sistemu, i mislim da sam time sve kazao.

* GLAS: Pišete li novu knjigu?

VLADUŠIĆ: Završavam svoj drugi roman i to će nadam se biti prva stvar koju ću u budućnosti štampati.

* GLAS: Koje pisce volite da čitate, odnosno koja njihova djela?

Kada se profesionalno bavite književnošću što znači da je istovremeno i pišete i čitate, i nešto od toga i zarađujete, onda to znači da više nemate luksuz da čitate samo ono što volite. Čitate i ono što ne volite, ali vremenom zavolite. Nisu u književnosti sve ljubavi na prvi pogled. Mogao bih vam navesti priličan broj dela i priličan broj pisaca, ali bih onda morao da sve to obrazložim, inače bi mi se odgovor pretvorio u telefonski imenik. U svakom slučaju, ja čitam knjige kao da razgovaram sa prijateljima, a književnost vam omogućuje da imate i prijatelje u prošlosti, kako bi to kazao Crnjanski. I ja te svoje prijatelje ne samo što slušam i ne samo da pamtim nešto od onoga što mi kažu, već dozvoljavam sebi da se menjam pod uticajem onoga što mi govore. A onda, kada vam već nešto kažu, red je da im nekada na nešto i odgovorite. Književnost u tom smislu moj život čini interesantnijim i to je moj osnovni razlog zašto čitam i pišem.

Sistem mišljenja

* GLAS: Kakvu ulogu riječ "megalopolis" ima u knjizi i naslovu?

VLADUŠIĆ: Megalopolis nije samo oznaka za veliki grad, već istovremeno i jedan sistem mišljenja koji ukida vrednosti kao što su humanizam, demokratija, nacionalno dostojanstvo, socijalna pravda - sve one vrednosti koje se još mogu ostvariti u prestonici ili polisu. Moja nagrađena knjiga je dakle, analiza načina na koji se u Crnjanskovoj prozi pojavljuju konture Megalopolisa, pri čemu me zanimalo na koji način se Crnjanski odnosi prema tom fenomenu..

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.