Слободан Владушић - Књига о Црњанском корак напријед

Испричао је ово у интервјуу за "Глас Српске" књижевник Слободан Владушић, добитник награде "Исидора Секулић" и један од чланова књижевне групе "Проза на путу - П - 70".

- Такође, не треба заборавити ни симболичку ауру саме награде, а то је име и опус Исидоре Секулић. Иначе, себе видим негде на граници између романописца и есејисте, и то је још једна интимна ствар која ме везује за Исидору чији је опус углавном и настајао између те две књижевне коте - рекао је Владушић.

* ГЛАС: Награђени сте за књигу "Црњански, Мегалополис". Шта је био Ваш основни мотив за писање ове књиге?

ВЛАДУШИЋ: Мотива је било више: Пре свега, желео сам да напишем књигу која ће коначно једном да пошаље на отпад опозицију урбано/рурално која је потпуно депласирана и анахрона, а која се у Србији и даље користи искључиво из политичких разлога: извесни људи наиме желе да нас увере како је национална култура рурална, односно анахрона док је тзв. "светска култура" урбана, то јест, права, истинска, модерна и тако даље. То су потпуне глупости, а ја сам на глупости алергичан. Најпре, не постоји опозиција између светске културе - као споја најбољих остварења различитих култура - и националне културе. Дакле, овом књигом сам хтео да померим ствари напред и да проговорим о данас актуелној разлици између две концепције града, о разлици између мегалополиса и полиса/престонице.

* ГЛАС: С обзиром на чињеницу да сте и књижевни критичар, сматрате ли да се глас критике данас недовољно чује у српској и свјетској књижевности?

ВЛАДУШИЋ: Књижевна критика у српској култури никада више неће имати онај углед и значај који је имала на почетку прошлог века када је главни књижевни критичар био Јован Скерлић. Али, то је и нормално. Не би, међутим, било нормално да књижевне критике нестане, односно да нестане критике уметничких творевина уопште: уколико би се то догодило, свака уметничка творевина би била или производ чији је једини циљ да се прода или медиј једнодимензионалних политичких порука: у оба случаја уметност би престала да буде начин изражавања људске индивидуалности и простор слободе изражавања и поново би постала пуки занат. Подсетио бих да је уметност била занат у робовласничком и феудалном систему, и мислим да сам тиме све казао.

* ГЛАС: Пишете ли нову књигу?

ВЛАДУШИЋ: Завршавам свој други роман и то ће надам се бити прва ствар коју ћу у будућности штампати.

* ГЛАС: Које писце волите да читате, односно која њихова дјела?

Када се професионално бавите књижевношћу што значи да је истовремено и пишете и читате, и нешто од тога и зарађујете, онда то значи да више немате луксуз да читате само оно што волите. Читате и оно што не волите, али временом заволите. Нису у књижевности све љубави на први поглед. Могао бих вам навести приличан број дела и приличан број писаца, али бих онда морао да све то образложим, иначе би ми се одговор претворио у телефонски именик. У сваком случају, ја читам књиге као да разговарам са пријатељима, а књижевност вам омогућује да имате и пријатеље у прошлости, како би то казао Црњански. И ја те своје пријатеље не само што слушам и не само да памтим нешто од онога што ми кажу, већ дозвољавам себи да се мењам под утицајем онога што ми говоре. А онда, када вам већ нешто кажу, ред је да им некада на нешто и одговорите. Књижевност у том смислу мој живот чини интересантнијим и то је мој основни разлог зашто читам и пишем.

Систем мишљења

* ГЛАС: Какву улогу ријеч "мегалополис" има у књизи и наслову?

ВЛАДУШИЋ: Мегалополис није само ознака за велики град, већ истовремено и један систем мишљења који укида вредности као што су хуманизам, демократија, национално достојанство, социјална правда - све оне вредности које се још могу остварити у престоници или полису. Моја награђена књига је дакле, анализа начина на који се у Црњансковој прози појављују контуре Мегалополиса, при чему ме занимало на који начин се Црњански односи према том феномену..

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.