Tri japanska pisma za derventske đake

Miho Đekić, za koju Dervenćani s ponosom kažu da je jedina državljanka Japana u BiH, srednjoškolcima je već održala prvi čas. A ko bi bolje razumio učenike željne znanja koji se susreću sa potpuno novim i nepoznatim jezikom nego neko ko je sve to već prošao.

Miho je za "Glas Srpske" rekla da se kao i svaki učenik srpskog jezika malo namučila sa padežima i promjenom glagola koji ne postoje u japanskom jeziku.

- Ipak, nisam to smatrala kao muku nego sam uživala, jer volim da učim strane jezike i interesantno je upoznati razlike u jezicima. Puno su mi pomogli ljudi da učim jezik kroz konverzaciju i takođe sam često čitala dnevne novine i sportske časopise, jer sam u to vrijeme bila veliki ljubitelj fudbala, kroz koje sam učila dosta riječi - ispričala je Miho svoje iskustvo sa učenjem našeg jezika.

Nakon prvog časa koji je održala đacima u Derventi, koji su izrazili želju da uz obavezne predmete uče i japanski jezik, istakla je da vjeruje da već mnogo znaju o Japanu, jer se do informacija lako može doći na internetu i kroz crtane filmove.

- I ranije sam imala priliku da držim časove japanskog jezika srednjoškolcima, a oni su me često iznenadili njihovim znanjem japanske kulture i običaja. Kurs japanskog nije prilika samo za učenje, već da učenici razmenjuju informacije o Japanu. Željela bih da kurs bude što interaktivniji i na taj način će steći puno znanja, a najvažnije je da to prenose i drugim učenicima - rekla je Miho.

Priča da njen maternji jezik ima tri različita pisma, hiragana, katakana i kanđi, koja kombinuju po potrebi.

- Hiragana se sastoji od 46 znakova, a toliko ima i katakana, koja se koristi uglavnom za pisanje stranih riječi. Kanđi su kineski znakovi koji se koriste u japanskom jeziku. Treba da znamo između 2.000 i 3.000 tih znakova da bismo pročitali knjigu ili novine. Kad je riječ o gramatici, u japanskom jeziku dolazi predikat na kraj rečenice. Dok se imenice mijenjaju po padežima u srpskom, u japanskom se dodaju pomoćne rječice koje označavaju ulogu imenice. Tu su i razlike u vremenu, sadašnje i buduće vrijeme se isto pišu, a nema muški, ženski i srednji rod - priča Miho, nastojeći da što jednostavnije približi japanski jezik.

Prema anketi, dodala je, učenici su najveće interesovanje pokazali za konverzaciju, a najmanje za savladavanje pisma.

- Možda je njima izgledao jako komplikovano pisanje japanskih pisama, odnosno kako se kombinuju tri različitih pisama, ali ipak mislim da će ih učiti postepeno i uživaće u pisanju i čitanju naših pisama. Neću da ih forsiram da nauče odjednom. Prvo ćemo savladati hiraganu i katakanu, onda ćemo preći na kanđi - rekla je Miho.

Direktorica Srednjoškolskog centra "Mihajlo Pupin" Gordana Aksentić ispričala je za "Glas Srpske" da su još prošle školske godine razmatrali mogućnost da uvedu japanski u vidu fakultativne nastave. Podršku su dobili od lokalne zajednice koja finansira organizovanje te nastave.

- Više od 50 učenika se prijavilo, čak i iz susjedne, Stručne i tehničke škole. Za sada je formirana jedna grupa od tridesetak učenika, a plan je da formiramo još jednu. Najviše je đaka iz Gimnazije i informatičkih škola - ispričala je Aksentićeva.

Dodala je da je plan da se nastava izvodi dva puta sedmično.

- Sve je na dobrovoljnoj osnovi i nema ocjenjivanja. Pratićemo napredak učenika i u dogovoru s njima na kraju godine organizovati testiranje da znaju na kojem su nivou i koliko su naučili - kazala je Aksentićeva.

Kuhinja

Gordana Aksentić je ispričala da će škola đacima, ukoliko budu zainteresovani, omogućiti da saznaju i nešto više o Japanu.

- Ukoliko budu željeli da nauče čari japanske kuhinje ili pripremu čaja, i to ćemo omogućiti, a sve s ciljem da učenici prošire vidike. Japan je jedna od najmoćnijih zemalja svijeta - rekla je Aksentićeva.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.