Три јапанска писма за дервентске ђаке

Михо Ђекић, за коју Дервенћани с поносом кажу да је једина држављанка Јапана у БиХ, средњошколцима је већ одржала први час. А ко би боље разумио ученике жељне знања који се сусрећу са потпуно новим и непознатим језиком него неко ко је све то већ прошао.

Михо је за "Глас Српске" рекла да се као и сваки ученик српског језика мало намучила са падежима и промјеном глагола који не постоје у јапанском језику.

- Ипак, нисам то сматрала као муку него сам уживала, јер волим да учим стране језике и интересантно је упознати разлике у језицима. Пуно су ми помогли људи да учим језик кроз конверзацију и такође сам често читала дневне новине и спортске часописе, јер сам у то вријеме била велики љубитељ фудбала, кроз које сам учила доста ријечи - испричала је Михо своје искуство са учењем нашег језика.

Након првог часа који је одржала ђацима у Дервенти, који су изразили жељу да уз обавезне предмете уче и јапански језик, истакла је да вјерује да већ много знају о Јапану, јер се до информација лако може доћи на интернету и кроз цртане филмове.

- И раније сам имала прилику да држим часове јапанског језика средњошколцима, а они су ме често изненадили њиховим знањем јапанске културе и обичаја. Курс јапанског није прилика само за учење, већ да ученици размењују информације о Јапану. Жељела бих да курс буде што интерактивнији и на тај начин ће стећи пуно знања, а најважније је да то преносе и другим ученицима - рекла је Михо.

Прича да њен матерњи језик има три различита писма, хирагана, катакана и канђи, која комбинују по потреби.

- Хирагана се састоји од 46 знакова, а толико има и катакана, која се користи углавном за писање страних ријечи. Канђи су кинески знакови који се користе у јапанском језику. Треба да знамо између 2.000 и 3.000 тих знакова да бисмо прочитали књигу или новине. Кад је ријеч о граматици, у јапанском језику долази предикат на крај реченице. Док се именице мијењају по падежима у српском, у јапанском се додају помоћне рјечице које означавају улогу именице. Ту су и разлике у времену, садашње и будуће вријеме се исто пишу, а нема мушки, женски и средњи род - прича Михо, настојећи да што једноставније приближи јапански језик.

Према анкети, додала је, ученици су највеће интересовање показали за конверзацију, а најмање за савладавање писма.

- Можда је њима изгледао јако компликовано писање јапанских писама, односно како се комбинују три различитих писама, али ипак мислим да ће их учити постепено и уживаће у писању и читању наших писама. Нећу да их форсирам да науче одједном. Прво ћемо савладати хирагану и катакану, онда ћемо прећи на канђи - рекла је Михо.

Директорица Средњошколског центра "Михајло Пупин" Гордана Аксентић испричала је за "Глас Српске" да су још прошле школске године разматрали могућност да уведу јапански у виду факултативне наставе. Подршку су добили од локалне заједнице која финансира организовање те наставе.

- Више од 50 ученика се пријавило, чак и из сусједне, Стручне и техничке школе. За сада је формирана једна група од тридесетак ученика, а план је да формирамо још једну. Највише је ђака из Гимназије и информатичких школа - испричала је Аксентићева.

Додала је да је план да се настава изводи два пута седмично.

- Све је на добровољној основи и нема оцјењивања. Пратићемо напредак ученика и у договору с њима на крају године организовати тестирање да знају на којем су нивоу и колико су научили - казала је Аксентићева.

Кухиња

Гордана Аксентић је испричала да ће школа ђацима, уколико буду заинтересовани, омогућити да сазнају и нешто више о Јапану.

- Уколико буду жељели да науче чари јапанске кухиње или припрему чаја, и то ћемо омогућити, а све с циљем да ученици прошире видике. Јапан је једна од најмоћнијих земаља свијета - рекла је Аксентићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.