Стево Мирјанић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде РС: Приоритет заштита домаћих произвођача
Уређење спољнотрговинског пословања и примјена механизма заштите домаће производње од суштинског су значаја за аграрни сектор због тренутне либерализације увоза, која је погубна по домаће произвођаче.
Рекао је ово у интервјуу за “Глас Српске” министар пољопривреде, шумарства и водопривреде РС Стево Мирјанић, истакавши да наши пољопривредници са садашњим нивоом подстицаја не могу бити конкурентни произвођачима из земаља Европске уније.
- Прије самог прихватања адаптираног Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) упозоравали смо да ће његовом примјеном бити отворена могућност бесцаринског увоза робе значајне вриједности које су лани износиле око 183 милиона КМ. Очекујемо да ове године вриједност потенцијалног увоза буде и већа. Заједнички органи на нивоу БиХ који су највише били за прихватање овог споразума тромо су наставили да раде након његове примјене и једно од круцијалних питања које није ријешено је питање извоза меса и месних прерађевина у ЕУ - рекао је Мирјанић.
ГЛАС: Често упућујете критике на рад заједничких органа када је у питању заштита домаће производње. Шта је камен спотицања у рјешавању тог проблема?
МИРЈАНИЋ: Проблем је систем обиљежавања и надзора над кретањем гајених животиња. Било би корисно да се тај систем примјењује на нивоу ентитета, а да се сви подаци по потреби за спољнотрговинско пословање достављају надлежним органима на нивоу БиХ. Такав приступ би увелико олакшао примјену ЕУ прописа, превасходно због саме структуре администрације у БиХ. То сада није случај, али упркос томе Српска посљедње три године биљежи раст извоза пољопривредних и прехрамбених производа.
ГЛАС: Ребалансом буџета РС за ову годину предвиђена су додатна средства за пољопривреду. За реализацију којих мјера ће тај новац бити утрошен?
МИРЈАНИЋ: На подршку текућој производњи и капиталним инвестицијама биће утрошено 60 милиона КМ, док ће додатних 11 милиона отићи на регресирано дизел-гориво и модернизацију противградне заштите. Укупни извори финансирања у овој години износиће више од 180 милиона КМ, а осим новца из аграрног буџета, обезбијеђена су средства по основу међународних пројеката у износу од 21 милион КМ. Затим имамо новац ИРБ-а за кредите у пољопривреди од 70 милиона, а шест милиона је осигурано путем Партнер фонда. Око 12 милиона КМ обезбијеђено је пројектом за заштиту добара. Циљ је да у наредном периоду значајније буду повећана средства за капитална улагања, осигурана примјена нових технологија и трајно спровођена едукација произвођача и савјетодаваца, што ће представљати снажан развојни искорак.
ГЛАС: Колико министарство ове године издваја новца за капиталне инвестиције и да ли је у начину усмјеравања тих средстава било промјена?
МИРЈАНИЋ: У циљу постизања већих ефеката у правцу модернизације опреме и технологије ове године смо увели двије кључне промјене када су у питању капитална улагања. То су већи обим средстава и систем јавног позива. За подршку дугорочном развоју биће издвојено 9,85 милиона КМ, што је за 50 одсто више у односу на трогодишњи просјек. Од тог износа, 4,5 милиона биће усмјерено у директне инвестиције на газдинству, за набавку пољопривредне механизације, инвестиције у сточарству, али и за набавку пластеника и технолошке опреме. Иако јавни позив за достављање захтјева још траје, имамо више од 500 захтјева за субвенционисање.
ГЛАС: Све дужи периоди суше из године у годину наносе штету ратарима. Да ли се у Српској повећава број хектара земље која је под системима за наводњавање?
МИРЈАНИЋ: У задње четири године више је уложено у наводњавање него у посљедњих 20 година. Кроз међународне пројекте финансирамо изградњу примарних система за наводњавање, за шта имамо обезбијеђена средства Свјетске банке у износу од 24 милиона долара. У склопу тог пројекта у функцију су пуштени велики системи у Пелагићеву и Новом Селу, а у Братунцу ћемо ових дана завршити систем који ће омогућити наводњавање 440 хектара. Ускоро ће бити завршен и систем у Требињу којим ће бити покривено 860 хектара. Обезбиједили смо и подстицаје произвођачима за изградњу терцијарне мреже којом наводњавају парцеле.
Дрински насип
ГЛАС: Семберија дуго чека дрински насип, када се може очекивати завршетак радова?
МИРЈАНИЋ: Завршетак радова је планиран за децембар идуће године. Хитна изградња дринског насипа постаје највиталнији интерес Семберије и Српске и било какав застој или пролонгирање рока било би погубно. Влада ће учинити све да препреке буду превазиђене и отпочне изградња.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
