Возачку дозволу продужио у 92. години: “Не јурцам као некада, у пету никад не пребацујем”

Nezavisne
Foto: Nezavisne

Иако је већ загазио у десету деценију живота, Зикрија Билалбеговић (92) из Санског Моста, најстарији је активни возач у овоме граду, а вјероватно и на подручју Унско-санског кантона, па и шире.

Овај витални старац каже како је прије неколико дана обавио све потребне љекарске прегледе те да је возачку дозволу продужио за још двије године.

“Прије него што ми продуже дозволу, одем код неколико љекара. Провјеравају ми вид, слух, рефлексе и све оно што је потребно да би човјек возио кола. Мало сам љут, јер су ми раније продужавали дозволу за три године, а сада кажу да не може“, објашњава Билалбеговић, те се присјећа како је возачки испит положио сада већ далеке 1957. године.

“Од тада непрестано другујем са воланом, а читав живот сам провео радећи као трговачки путник, што значи да сам стално био на путу. Предузеће у којем сам био запослен, имало је кооперанте широм Европе, па сам добро упознао европске путеве. Возио сам и у Енглеској и Канади, гдје сам боравио за вријеме избјеглиштва“, истиче Билалбеговић.

Он води уредну евиденцију о аутомобилима које је посједовао и каже како је опел вектра, коју сада вози, 23. по реду аутомобил у његовом животу.

“Имао сам фићу, стојадина, реноа, мерцедеса, пежоа, голфа, а највише опел рекорда, промијенио сам укупно девет модела тог аута. Некако, водио сам рачуна да, када пређем неких 70 хиљада километара, промијеним аутомобил“, каже Билалбеговић.

Саобраћајних удеса, присјећа се, никада није имао, иако је према властитим процјенама прешао око милион и по километара.

Ипак, каже како се наплаћао казни за брзу вожњу, јер је у младости волио да стисне по гасу.

“Када сам ја постао трговачки путник, тог занимања није било пуно у Југославији. Тада су се морале учити и неке основне ствари о аутомобилу, како обавити ситне поправке или препознати крупнији квар. Тако сам научио много о аутомобилима, а највише о томе како их одржавати и сервисирати“, објашњава старац.

Ипак, каже како је свјестан да више није младић у најбољим годинама и због тога за воланом, како године одмичу, проводи далеко мање времена. Додаје како би у животу могао без много ствари, али не и без аутомобила, па свог љубимца редовно користи и у тренуцима када је потребно обавити куповину или неки ситни посао у граду, пишу Независне.

“Само морам рећи да више не јурцам као некада, највише возим у трећој, у пету никад не пребацујем, што је сигурно, сигурно је“, уз смијех завршава причу Билалбеговић.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана