Ужасна судбина човјека којег смо гледaли у "Монтевидеу" - шта се заправо десило Ивици Беку

Најбољи стријелац репрезентације Краљевине Југославије на Свјетском првенству у Уругвају 1930. године, на коме је национални тим Југославије остварио највећи успјех у историји освајањем трећег мјеста, имао је буран и трагичан живот.

Иако је био најплаћенији играч свог доба умро је у највећој биједи. По избијању Другог свјетског рата као официр у француском Покрету отпора остао је упамћен по херојској акцији. На основу тога снимљен је култни холивудски мегахит "У орловском гњезду" у коме су главне улоге тумачили Ричард Бартон и Клинт Иствуд.

Породица Ивана Бека је за вријеме Аустроугарске живела у Вршцу. Деда Лудвиг је био поријеклом судетски Нијемац. Његов старији син Вили је оженио Чехињу Марту, а као стручњак за ватрено оружје живот га је прво одвео у Крагујевац, а затим у Београд. На Чубури, гдје су се населили, 29. октобра 1909. године је рођен син Иван, кога је брижна мајка увијек звала Ивица.

Иако њемачко-чешког поријекла, у породици Бек се искључиво говорио српски језик и била је развијена велика љубав према отаџбини Србији. Отац Вили је трагично завршио живот приликом пробоја на Кајмакчалану као надзорник-поручник топовске батерије у војсци Краљевине Србије.

Иван је већ 1925. године, са свега 16 година, постао члан првог тима БСК-а, једног од најбољих клубова у тадашњој земљи. Одиграо је за "плаве" 50 утакмица и постигао 51 гол. Међутим, није му се дало да оствари значајнију фудбалску каријеру у земљи. Због неузвраћене љубави једне Шапчанке 1928. године је отишао у Француску, гдје је показао велики фудбалски таленат. Свом првом клубу је 1930. године донио куп Француске постигавши два гола у финалу. Са истим клубом је четири године касније био првак и још једном освојио куп ове земље.

Уочи првог Свјетског првенства 1930. године Жил Риме, предсједник ФИФА, свом пријатељу др Михаилу Андрејевићу обратио се ријечима: "Знам да вам је тешко да саставите тим за првенство. Покупите овог вашег Немца, он је најбољи професионалац кога гледам у Француској."

Ивица Бек је за репрезентацију Краљевине Југославије одиграо тек седам утакмица, али је постигао пет голова и оставио дубок траг. Остало је записано да је био најбољи стрелац репрезентације на првом Свјетском првенству за три гола.

Убрзо је његову фудбалску каријеру, уосталом као и многе друге, прекинуо почетак Другог свјетског рата. Авантуриста по природи одмах се прикључио француском Покрету отпора. Тачније, био је један од организатора. Постао је командант једног одреда и истакао се у многобројним акцијама.

Његово херојство приликом освајања тврђаве Систерон у француским Алпима 21. јула 1944. године је ушло у легенду. Систерон су Нијемци током рата претворили у затвор, а Бек и његови саборци су успјели да је освоје и ослободе велики број заробљеника.

Много година касније, 1968, по том догађају је снимљен холивудски мегахит "У орловском гњезду" (Where Eaglse Dare) са легендама филма Ричардом Бартоном и Клинтом Иствудом у главним улогама. Одликован је највишим француским орденом Легије части.

Послије рата Ивица Бек се посветио тренерској каријери, али није имао превише успкеха. Селио се од мкеста до мкеста. Пред крај живота је на обали мора отворио бистро "Тобџија". Пошто му је пропао угоститељски посао постао је лучни радник, а затим продавац на пијачној тезги.

Преминуо је 2. јуна 1963. у 54. години од срчаног удара, и то насред улице у мјештанцу Сет. Сахрањен је на локалном гробљу Ле Пи у Сету и дуго је био заборављен у домовини, све док га захваљујући Драгану Бјелогрлићу и "Монтевидеу" нису упознале млађе генерације.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.