У 61. години добио прво дијете, дом му сада обасјава пет дјечијих осмијеха
Иако је догурао до пензије и позних година, за Радована Вулановића из Никшића живот је практично тек почео. У 61. години у наручје је узео своје прво дијете.
"Татину. Дао сам јој то име јер је она мени дала име тата. Тек сам осјетио дјечију радост кад је дијете почело да ме додирује рукама по лицу", прича за ТВ "Вијести" Радован Вулановић.
Татина га је осоколила, па је брзо добила друштво - сестру Росу и браћу Богдана и Видоја. Радован, ипак, каже да има петоро дјеце, јер се пасторка Бора ни по чему не одваја и с поносом каже да је најстарији син најбољи ђак. Пуну кућу потомака није могао ни да сања.
"Био сам у браку 28 година и нисмо имали дјеце. Без жене сам остао кад је имала 46 година и ја сам мислио да се нећу женити више, али све је у божијим рукама. За редних пет слава 4 крштења. Колике су то емоције? Па, то ме вратило", каже поносни отац.
И дало нову снагу иначе вриједним рукама које цијели живот нешто стварају. Браћа Вулановић у Никшићу и шире познати су по свом умјетничком дару, а Радован који прави иконе и украсе од дрвета, на имању у селу Лаз бави се пољопривредом јер не дозвољава да дјеца у било чему оскудијевају. Остале обавезе препушта тридесетак година млађој супрузи.
"Што се тиче школе, то боље може супруга. А мени лакше пада кад одем, па нешто физички радим и знам да то привређује мојој породици. Вазда треба нешто радити и не гледати туђа посла", каже Радован.
Томе учи и дјецу, за коју каже да су вриједна и да су наслиједила његов дар за цртање. Пет пута годишње радују се посјети манастирима.
"Са дјецом волим да идем у цркву. Они су тамо мирни, осјећају да је то нешто фино", каже Радован.
Дјеца су срећна што их је пуно и нису љубоморна, иако се зна ко има најпосебније име за које питају сви другари.
"Кад им се представим они питају ко ти је дао то име, звучи као да си татина принцеза", каже Татина.
А јеси ли?
"Јесам", одговара она.
Седамдесетдвогодишњем Радовану не смета што када дође по дијете у школу учитељице питају да ли им је дјед. Напротив, каже да живи боље од свих својих вршњака, пошто тек проживљава оно што су они у младости.
"Дао бих савјет свима да не чекају моје године, а ако су их дочекали, да исто потраже нафаку (судбину)", закључује Радован, преноси "Телеграф.рс".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
