Сто година од окончања брака Милеве и Ајнштајна: "Престаћеш да ми се обраћаш ако ја то затражим"

express.hr
Сто година од окончања брака Милеве и Ајнштајна: "Престаћеш да ми се обраћаш ако ја то затражим"

Брак између Милеве Марић и Алберта Ајнштајна једна је од најтужнијих прича из свијета науке. Ове године навршило се тачно 100 година откако је брак бриљантне математичарке и бриљантног теоријског физичара окончан разводом.

У то вријеме они су већ пет година живјели одвојено, тако да је била ријеч о законској формалности, а како су изгледали неколико мјесеци на почетку тог раздобља између њих двоје, о томе данас свједочи запрепашћујући документ. На страну романса њих двоје на почетку њихове везе, на страну и недавна екранизација о њих двоје која је прећутала можда и најсрамотнији дио Ајнштајновог живота. Његово писмо њој у Берлин 18. јула 1914. бруталан је историјски документ о мушкој шовинистичкој традицији западне цивилизације која је у 20. вијеку наводно постала до краја просвећена.

Милева и Алберт, кад су се тек упознали, третирали су једно друго с пуно пажње – све док Алберт није остао једини у породици који је зарађивао. Она је у браку с њим имала троје дјеце, а писмо јој је написао кад је већ био у љубавној вези са својом рођаком Елсом, с којом се напослијетку и оженио.

У том писму Алберт је Милеву третирао горе од служавке, тражио је све, а давао скоро ништа, жени која му је, кад су се упознали на Политехничком факултету у Цириху, јако помагала као јако надарена математичарка.

У Албертовом писму неколико година касније, међутим, стоји чак и оваква реченица: "Престаћеш ми се обраћати ако ја то затражим."

У Швајцарској је морала да студира зато што у добу кад је започињао 20. вијек у Европи, индустријски напредном и просвећеном континенту, нигдје другдје нису на техничким факултетима примали жене. Милева је, иначе, била – ако не равна по својој генијалности из математике у односу на његову генијалност из физике – онда без сумње организованија и сређенија у свом научном проучавању од њега. И на крају та оштроумна, вриједна, аналитична Војвођанка, бриљантан студент - није завршила факултет.

Остала је трудна с Албертом Ајнштаном, и то – каква су већ то била времена – Боже сачувај, прије брака. Ни тада није хтјела да му прави проблеме. Човјеку којега је вољела безрезервно колико он њу није накратко се макла с пута, јер по својој неформалности није био на баш најбољем гласу, па је отишла да роди на имање у Војводини, гдје су је родитељи сакрили у тим тренуцима. Па је родила. Па је, из неразјашњених околности, напустила своју дјевојчицу и отпутовала Алберту у Швицарску.

То што је дјевојчица ускоро обољела и умрла прогањало ју је до краја живота. Он је за то вријеме радио на развоју своје каријере, професуре, борио се са свијетом који ни према њему није био увијек најблажи.

Само, до тренутка кад је Милева без дипломе, с болним сјећањем на ћерку Лиесерл и два сина за која се требало бринути, постала туробна домаћица, Алберт је свој приватни живот почео да обогаћује наплаћивањем своје популарности код младих, слободних, веселих жена.

Имала је 44 године кад су се развели, кад је госпођа Ајнштајн постала Елса Лöвентал. Двије године послије барем јој је припао, као његовој бившој супрузи, праведни дио новчаног износа за његову Нобелову награду, што јој је помогло у бризи о њиховом тешко болесном најмлађем сину Роману.

- "Бринућете да моја одјећа и веш буду у реду; да ћу у својој соби редовно примати три оброка; да ће моја спаваћа соба и радна соба бити уредно одржаване, а посебно да ће мој радни сто бити само за моју употребу. "

- "Одрећи ћете се свих приватних односа са мном, осим онолико колико буду неопходни из друштвених разлога. Конкретно, одрећи ћете се: мога сједења уз вас код куће; мојих излазака или путовања с вама."

- "Поштоваћете слиједеће тачке свог односа са мном: од мене нећете очекивати никакву интимност, нити ћете ми на било који начин прилазити; престаћете разговарати са мном ако то затражим; напустићете моју спаваћу или радну собу без противљења ако то затражим."

- "Нећете ме омаловажавати пред нашом дјецом, било ријечима или понашањем", све то тражио је од ње човјек који је, у преосталом дијелу свог живота иначе био изразито рационална, човјекољубива особа, миротворац, дружељубив и духовит.

Милева Марић пристала је на захтјеве. Али за једну жену попут ње, неколико мјесеци таквог односа било је превише. Повела је са собом њихове синове и одселила из Берлина.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана