Сеоска дјеца виша од градске

GS
Foto: CottageLife

БИЈЕЉИНА- Дјеца из сеоских средина, у просјеку, виша су од градске дјеце - показује најновија научна студија.

Истраживање објављено у часопису "Природа" открива да је просјечна висина градске дјеце и адолесцената између пет и 19 година сада нешто нижа од висине њихових вршњака у руралним подручјима у већини земаља.

Та разлика је посебно уочена у богатим земљама попут САД, Велике Британије и Француске.

Научници и даље покушавају разјаснити зашто су сеоска дјеца узела примат у висини.

Градови се већ дуго повезују са бољим здрављем, што научници називају "урбаном предношћу", због бољег приступа људи квалитетној здравственој заштити, образовању, безбједности и прехрани.

Препреке тим ресурсима могу посебно утицати на кључни рани раст дјеце.
Рана фаза живота одређује "тон" за здравље у одраслој доби и каснијем животу.

Висину и индекс тјелесне масе научници посебно посматрју као антропометријске мјере раста и развоја, јер на висину и тежину утичу и квалитета прехране, али и здрава животна околина.

Студија је анализирала податке 71. милиона актера из 2.325 популационих студија, проведених између 1990. и 2020. године у 200 земаља.

Године 1990. дјеца која су живјела у градовима била су виша од оне у руралним подручјима, иако је у већини земаља са високим дохотком та разлика била занемарива.

Међутим, 2020. године дјеца у градовима биљеже мањи раст у висини у већини земаља.

Ова промјена могла би значити да се јаз у здравственим ресурсима између тих популација смањује.

Али, није јасно да ли је разлог томе чињеница да се здравље људи у градовима погоршава или зато што их здравље дјеце у руралним подручјима сустиже.

Такође, тешко је утврдити јесу ли промјене узроковане социоекономским факторима, промјенама становништва или мјешавином наведених фактора.

И природне миграције су факор који би могли утицати на популацију у градовима.

Према извјештају УН из 2018. године, 55 одсто свјетског становништва тада је живјело у урбаним подручјима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана