Он је чачански Илија Чворовић: Прави балкански шпијун говори 4 језика и људе чита као буквар

ГС
Он је чачански Илија Чворовић: Прави балкански шпијун говори 4 језика и људе чита као буквар

Одавно је прошло вријеме балканских шпијуна, али у селу Прислоница и даље живи чачански Илија Чворовић. Као двадесетогодишњак, Бранко Тодоровић, 1946. године регрутован је у контраобавештајну службу ОЗНА, али и дан данас живо се сјећа посла који је обављао.

Са своје 94 године течно говори четири језика: њемачки, италијански, румунски и бугарски, а у његовим ушима већ седам деценија одзвања пјесма коју су пјевали Нијемци "Рајно моја, Мајно моја, све је наше, све је наше".

"Ја сам тад имао девет разреда, то вам је као да сад имате факултет, добро сам знао језике, учио сам их уз народ, а не у школама. Високи припадници ОЗНЕ чим су ме видели, рекли су да сам човек који њима треба", прича за РИНУ овај витални старац.

"Додатну школу за тог 'балканксог шпијуна' завршио сам у Београду, код цркве Светог Марка била нам је учионица, и предавали су нам врсни професори и психолози", додаје.

Каже да је његов посао био да уђе у људску психу, људе је пратио, али са њима није разговарао. На основу само њихових гестова и покрета Бранко је могао све да закључи.

Шпијунирао и Тита

"То би се могло назвати полицијски психолог. Свако има свој специфичан начин кретања, криминалци, богаташи, сиромаси. Знало се тада само по гестовима ко је проститутка, а ко фамилијарна жена. Није било потребе са тим људима да се прича, већ се само пратило њихово кретање, са ким се састају и куда иду. Даље је служба радила своје. У једном тренутку био сам послат да шпијунирам чак и Тита", присећа се Бранко.

У служби ОЗНА задржао се неколико година, јер како каже, после је схватио да то није посао за њега. Стан у центру Београда мењао је за сеоско имање у близини Горњег Милановца, на којем му данас живи кћерка, а он се вратио у своје село.

Плата добра, уверења битнија

"Плате су биле изузетно велике, плаћали су нас врхунски. Али, после се тај посао косио са мојим уверењима и нисам више могао да га обављам", рекао је овај шпијун из Другог светског рата, не желећи да улази у детаље.

Способности да људе чита као отворену књигу употријебио је и у свом приватном животу, па је са много пажње бирао своје пријатеље. Иако у десетој деценији "шпијунски дух" га није напустио, па је чак и сада, на прагу стоте изузетно радознао и спретан.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана