Гдје је отишла Зора? Популарна бањалучка кухиња још под њеним именом

Укусну, домаћу храну по повољним цијенама сви који су је пробали радо памте, па и даље навраћају, иако стара власница више није ту. Популарни локал у сутерену старог занатског центра и даље се зове “Код Зоре”, али је кутлачу преузео неко други.

Зору Станаревић БЛ портал је пронашао у близини Дрвара, у националном парку Уна у Мартин Броду. И у свом родном крају бави се угоститељством, држи ресторан и преноћиште, али, ипак, са дозом жала прича о својој старој кухињи у Бањалуци коју је држала више од двије деценије.

“Прије три године муж ми је умро и остала сам сама. Син нашао други посао, па сам одлучила да продам локал у Бањалуци. Он и даље носи моје име, зато и има посла. Људима је жао што сам отишла, а и мени је“, прича Зора и присјећа се како су је гости вољели јер није шкртарила на храни. То су, како каже, биле огромне чиније, али је она увијек нудила да доспе још. Наравно, често су гости били почашћени кафом, соком, колачима.

Њен локал био је познат и по томе што се код Зоре могло наручити све што вам је потребно за славу. И данас је, каже, зову ради тога они који не знају да се вратила у завичај.

,,Ми смо по 40 слава спремали, посебно за Никољдан, ма, све славе смо радили. Био је то добар посао, а нови власник би вам рекао да су моје цијене биле ниске, па му је зато сад теже да опстане. Ја сам годинама опстајала на скоро истим цијенама –  чорбе су биле по четири марке, ћевапи исто, шницла и лешо телетина пет и по марака”, набраја Зора специјалитете из своје старе кухиње.

А у тој кухињи и данас се једу домаћи гурманлуци, па има и чорбе коју, уз једно пиво, можете добити за пет и по марака. Има и домаћа кафа за марк., Донекле је све по старом, осим што запослени у старом-новом локалу нису били расположени за причу.

Зора и даље јесте. Напунила је 66 година, али јој енергије не фали. И сад би, каже, могла да ради по читав дан, иако би многи рекли да се нарадила кад је као избјеглица из рата стигла у Бањалуку и кренула од нуле.

У близини прекрасних слапова Уне, у свом родном крају, опет је кренула испочетка, али се не жали. Посла има, јер туристи радо долазе у Мартин Брод, па понекад једва стиже да све обави.

,Ово је национални парк, а изгледа као небески рај и зато посла има пуно. Нас шесторо ради викендом. Често долазе странци,  а овдје имамо свој рибњак и базене. Имамо толико добрих гостију, да немам ријечи“,  открива нам Зора.

Је ли у Мартин Броду позната по ниским цијенама? Па, признаје Зора, и код ње ће сад понешто морати да поскупи, јер ова криза дрма читав свијет.

,, Овдје морам да имам све са роштиља, јер то се највише тражи. Све је било повољно, од пет до десет марака, али ћу морати дићи цијене.  За пет марака се може појести чорба, попити кафа или ракија, зависи шта ко воли. Риба је 12 КМ, а имамо и домаће производе –  ракију, пекмезе, сокове, вина. Зимницу сама спремам, али у локалу не бих могла без својих колега који су ми велика помоћ”, каже Зора спремајући се за нову туру гостију.

И још каже – поздравите ми моју Бањалуку, преноси БЛ портал.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.