У тамном тунелу клиничке депресије: Свјетло на крају пута
Као специјалиста психијатрије с дугогодишњим искуством, сусрећем се с многим облицима депресије у својој пракси. Најчешћи облик депресије с којим се сусрећемо је велики депресивни поремећај, познат и као клиничка депресија.
Овај облик депресије утиче на начин како особа осјећа, размишља и обавља свакодневне активности као што су спавање, једење или рад.
Симптоми великог депресивног поремећаја укључују трајни осјећај туге или празнине, губитак интереса или уживања у активностима које су некада биле задовољавајуће, промјене у тежини или апетиту, поремећаје сна као што су несаница или хиперсомнија, умор и недостатак енергије,осећај безвриједности или прекомјерне кривње, потешкоће у концентрацији или одлучивању, те мисли о смрти или самоубиству.
Примјер из праксе који ми остаје у сјећању је тридесетогодишњи мушкарац који је дошао на консултације због осјећаја тешке меланхолије који је трајао више од годину дана. Био је изразито успјешан у својој каријери, али је изгубио сваки интерес за посао који је некада волио.
Почео је занемаривати своје хобије и социјалне контакте, доживљавао је тешкоће са спавањем и суочавао се с хроничним умором.Осјећао је снажан осјећај кривње иако није било јасног разлога за то. Његова способност за рад била је значајно нарушена, што је додатно појачало његов осјећај неадекватности и безнађа. Кроз пажљиву евалуацију и индивидуални третман, који је укључивао комбинацију медикаментозне терапије и психотерапије, овај пацијент је постепено почео опоравак. Његов случај истиче важност раног препознавања симптома и тражења стручне помоћи.
Типичан примјер из моје праксе је била тридесетпетогодишња жена која се почела повлачити из друштвеног живота, осјећајући се константно уморном и безвољном. Њезина ранија страст за сликарством полако је нестала, а апетит јој се толико промијенио да је изгубила знатно на тежини. Иако је имала успјешну каријеру,почела је изражавати сумње у своје способности и осјећати се као терет својој породици. Ови симптоми су ескалирали до тачке гдје је размишљала о самоубиству као излазу из ситуације.
Управо такви случајеви захтијевају дубоко разумијевање и бригу, и као специјалиста, посвећујем се пружању подршке пацијентима путем терапије, медикације и других облика третмана како бих им помогао да поврате контролу над својим животима.
За крај, подсјетимо се цитата о депресији који се приписује америчком предсједнику Абрахаму Линколну, који је наводно рекао: "Меланхолија ми је позната пратиља."
Линколн је био познат по својој склоности ка дубокој интроспекцији и размишљању, што неки историчари тумаче као знакове борбе с депресијом.
(Аутор је специјалиста психијатрије)
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
