Да ли често задријемате послије ручка? Поподневно спавање може бити рани знак озбиљне болести мозга

Учестало и ненамјерно успављивање током дана код старијих особа повезано је са већом стопом развоја могуће или вјероватне деменције. Научници, међутим, наглашавају да поподневно дријемање није доказани узрок ове болести.

Кратка поподневна дријемка многима помаже да поврате енергију, нарочито послије непроспаване ноћи. Међутим, нова студија указује на то да би изненадна потреба за честим спавањем током дана код старијих људи могла бити сигнал промјена које се дешавају у мозгу.

Истраживачи су пратили 995 особа старијих од 65 година, од којих на почетку истраживања ниједна није била сврстана у групу са могућом или вјероватном деменцијом.

Током праћења, које је у просјеку трајало око пет година, таква класификација забиљежена је код 417 учесника.

Који начин дријемања је привукао пажњу научника?

Особе које су дријемале свакодневно или током већине дана имале су 48 одсто вишу стопу развоја могуће или вјероватне деменције у односу на учеснике који никада или веома ријетко спавају током дана.

Ненамјерно успављивање било је повезано са 39 одсто вишом стопом, док је код учесника који су обично дријемали највише пола сата забиљежена 40 одсто виша стопа.

Ови проценти представљају релативну разлику између посматраних група и не значе да ће особа која често дријема сигурно добити деменцију.

Повезаност је остала присутна и након што су истраживачи узели у обзир године, пол, образовање, пушење, тјелесну масу, здравствено стање и карактеристике ноћног сна.

Да ли кратка дријемка изазива деменцију?

Не. Истраживање је опсервационо, што значи да може показати повезаност између одређених појава, али не може доказати шта је узрок, а шта посљедица.

Једно од могућих објашњења јесте да промјене у мозгу које утичу на памћење истовремено повећавају дневну поспаност.

У том случају често дријемање не би изазивало деменцију, већ би могло представљати један од раних показатеља здравствених промјена.

Потреба за дневним сном може бити и посљедица лошег ноћног одмора, апнеје у сну, одређених лијекова, депресије или других здравствених проблема.

Када је потребно обратити се љекару?

Повремена кратка дријемка, нарочито послије лоше проспаване ноћи, сама по себи није разлог за забринутост.

Ипак, пажњу би требало обратити када старија особа изненада почне да заспи током дана много чешће него раније, нарочито ако се истовремено појављују:
- Заборавност која омета свакодневне активности.
- Збуњеност или тешкоће са сналажењем.
- Промјене расположења и понашања.
- Проблеми са говором или проналажењем ријечи.
- Изражена дневна поспаност упркос довољно дугом ноћном сну.

Овакве промјене не морају указивати на деменцију, али представљају добар разлог за разговор са љекаром и провјеру могућих узрока.

Најважнији закључак истраживања није да дневни сан треба избјегавати, већ да промјене у устаљеним навикама спавања не треба олако занемарити. То је посебно важно када дријемање постане свакодневно, ненамјерно и праћено потешкоћама са памћењем.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.