Здравље
Фото: илустрација
Иако се много говори о томе колико сати сна је потребно организму, вријеме одласка на спавање једнако је важно за квалитет одмора и очување здравља.
Стручњаци упозоравају да редовно одлажење на спавање након поноћи може неповољно утицати на циркадијални ритам, природни унутрашњи сат организма који регулише периоде будности и поспаности, али и бројне друге процесе у тијелу.
Иако не постоји једно идеално вријеме за одлазак у кревет које одговара свима, љекари истичу да проблем може настати када се вријеме спавања дугорочно не подудара са природним ритмом организма.
КАКО КАСНО ЛИЈЕГАЊЕ УТИЧЕ НА ОРГАНИЗАМ?
На циркадијални ритам посебно утичу свјетлост и тама, а важну улогу у регулисању циклуса спавања и будности имају хормони мелатонин и кортизол.
Мелатонин организму шаље сигнал да је вријеме за спавање, због чега његов ниво расте током вечери, док се кортизол повећава у раним јутарњим часовима и припрема тијело за буђење.
Љекар Алекс Димитрију упозорава да одлазак на спавање након поноћи може значити покушај успављивања у тренутку када ниво мелатонина већ почиње да опада, док се приближавањем јутра повећава ниво кортизола.
ЗАШТО ЈЕ ВАЖАН ДУБОКИ САН?
Једна од најважнијих фаза спавања је дубоки сан, током којег се организам физички опоравља, обнавља ткива и обавља бројне процесе важне за функционисање мозга.
Највећи дио дубоког сна одвија се у првој половини ноћи, због чега љекари упозоравају да веома касно одлажење у кревет може утицати на његово трајање.
Недостатак ове фазе сна може довести до тога да се особа буди уморна и недовољно одморна, чак и када је у кревету провела довољан број сати.
Стручњаци наводе да дуготрајна неусклађеност циркадијалног ритма може бити повезана са повећаним ризиком од кардиоваскуларних болести, дијабетеса типа два, гојазности и депресије.
Редовно касно лијегање може допринијети и проблемима са спавањем, укључујући несаницу.
КАКО ПОБОЉШАТИ КВАЛИТЕТ СНА?
Љекари савјетују одржавање редовног распореда одласка на спавање и буђења, укључујући и викенде, како би се организам навикао на стабилан ритам.
Посебно се препоручује боравак на природном свјетлу у јутарњим часовима, јер на тај начин организам лакше регулише свој унутрашњи сат.
У вечерњим часовима корисно је пригушити освјетљење и смањити употребу телефона, рачунара и других екрана сат или два прије одласка у кревет.
Такође, препоручује се избјегавање кофеина у касним послијеподневним сатима и алкохола као средства за лакше успављивање. Иако алкохол може убрзати заспивање, он током ноћи може нарушити квалитет сна.
Важну улогу имају и услови у спаваћој соби. Просторија не би требало да буде претопла, јер нешто нижа температура погодује природном паду тјелесне температуре који претходи успављивању.
НЕ ПОСТОЈИ ИДЕАЛНО ВРИЈЕМЕ ЗА СВЕ
Стручњаци наглашавају да не постоји универзално најбоље или најгоре вријеме за одлазак на спавање, јер су неки људи природно склонији ранијем, а други каснијем ритму.
Највећи проблем настаје када особа редовно одлази на спавање веома касно, а истовремено мора рано да устаје, или када је њен распоред спавања дугорочно у нескладу са природним потребама организма.
Због тога је, осим довољног броја сати сна, важно водити рачуна и о времену одласка у кревет, као и о редовности спавања.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
