Фото: Архива
Биљно уље је једна од главних намирница у кухињи, али често се доводи у везу са контроверзама о утицају на здравље.
Наиме, биљно уље се генерално односи на уља добијена из биљака попут сјеменки, орашастих плодова и житарица.
"Најчешћи примјери су сојино уље, уље од уљане репице, сунцокретово, маслиново, сусамово, љанено, палмино и уље од кикирикија", тврди дијететичарка Меди Паскариљо.
Сам израз "биљно уље" најчешће означава мјешавину уља која често укључује комбинацију уља соје, кукуруза, сунцокрета и кикирикија.
Ова мјешавина биљног уља увијек је без мириса и укуса те је прикладна за кување на високој температури, што је чини идеалном опцијом за дубоко пржење. Према мишљењу стручњака, биљно уље ријетко је разлог лошег здравља.
"Биљно уље се често користи за пржену и прерађену храну која није добра за здравље. Међутим, уколико једете много ове хране, вјероватно је да уносите више шећера и калорија, а уз то не добијате довољно влакана, протеина и микронутријената", казала је Паскариљо.
Такође, начин на који топлота утиче на биљно уље зависи од температуре на којој уље почне да се "дими". Уља са вишим тачкама димљења су стабилнија на вишим температурама, док уља на нижим температурама постају горка.
Осим тога, када се уље превише загрије или се користи више пута, то може да доведе до оксидације и стварања штетних материја. Због свега тога корисно је да бирате уље на основу температуре на којој термички обрађујете храну.
"Уље уљане репице или кикирикија би могло да буде бољи избор за пржење у поређењу са маслиновим уљем због њихове оксидативне стабилности", тврди дијететичарка.
Уколико се уље загријава више пута на високој температури, могу се догодити значајне промјене у исхрани, али то обично није нешто што већина људи ради код куће.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.