Зашто је добро јести свињску маст, сланину и лук? Нутриционисткиња има изненађујуће одговоре

Воће, поврће, интегралне житарице, здрава биљна уља, сjеменке, ораси… све су то намирнице које се често спомињу у контексту здраве исхране и, вjероватно, сви знамо колико је важно укључити их у нашу свакодневну исхрану.

Али шта је са намирницама које су дио наше традиционалне исхране већ дуги низ година, онима на којима су одрасли наши родитељи, баке и деке, попут свињске масти, сланине и лука?

Да ли ове намирнице могу да нађу своје место у здравој исхрани и у којој количини?
Свињска маст

Свињска маст је често на мети критика, јер многи сматрају да би требало да је избегавамо. Ипак, умерена конзумација свињске масти може донети одређене предности. Иако је богата засићеним мастима и холестеролом, свињска маст садржи и мононезасићене масти (око 50%), које се сматрају здравим за срце, као и витамине А, Д и Е.

Због високог садржаја засићених масти, свињска маст може да повуче одређене контроверзе, али она такође има висок ниво мононезасићених масти, што је чини стабилном за термичку обраду хране. Ово је чини одличним избором за пржење и печење, јер има високу тачку дима и не разлаже се лако под високим температурама.

Међутим, као и са свим мастима, важно је користити је у умереним количинама, јер прекомеран унос калорија из масти може имати негативне последице на здравље.
Сланина

Сланина је још једна намирница која изазива подељена мишљења. Масти у сланини су углавном мононезасићене, са значајним уделом олеинске киселине, која се такође налази и у маслиновом уљу. Сланина је такође извор бројних хранљивих материја, укључујући протеине, витамине Б групе, селен, фосфор и цинк. Иако се раније веровало да висок унос холестерола може бити штетан, данас знамо да унос холестерола у исхрани има мањи утицај на ниво холестерола у крви него што се мислило.

Иако је сланина богата мастима и калоријама (око 400 калорија на 100 г), у малим количинама може бити део уравнотежене исхране. Важно је обратити пажњу на евентуални додатак нитрата и нитрита у комерцијалној сланини, јер се под високим температурама ови састојци могу претворити у канцерогене нитрозамине. Зато је најбоље избегавати прекомерно пржење сланине на високим температурама.
Лук

Лук је изузетно хранљив и богат витаминима и минералима, али с врло мало калорија. Један средњи лук садржи само 44 калорије, али је добар извор витамина Ц, Б витамина, укључујући фолну киселину и витамин Б6, те минерала попут калијума, који је важан за нормално функционисање организма. Витамин Ц у луку делује као моћан антиоксидант и помаже у јачању имунитета и апсорпцији гвожђа.

Осим тога, лук садржи једињења која имају противупална својства, могу да смање ниво триглицерида и холестерола, чиме се смањује ризик од срчаних болести. Такође, доказано је да лук снижава крвни притисак, побољшава варење и може да помогне у контроли шећера у крви.

Додавање лука у свакодневну исхрану је једноставан начин да побољшамо опште здравље, јер он нуди бројне предности за здравље срца, имунитета и пробаве.

Иако су ове намирнице, попут свињске масти, сланине и лука, често виђене као традиционалне, када се користе у умереним количинама и са пажњом, могу бити део здраве и балансиране исхране.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.