У Скандинавији расте узгој винове лозе упркос хладнијој клими

ЛОНДОН – У скандинавским земљама, укључујући Данску, Шведску, па чак и Норвешку, расте узгој грожђа и производња вина и биљежи се стални раст производње од 2004. године, упркос хладнијој клими, пише ББЦ.

Стотине комерцијалних винограда сада се налазе широм Данске, Шведске, па чак и Норвешке пошто прва генерација професионалних винара трансформише оно што је некада био хоби у растућу индустрију.

Као примјер наводи се да на највећем данском острву Зеланд има више од 10.000 чокота винове лозе.

За већину скандинавских винограда карактеристична врста грожђа је соларис, ароматична, хибридна сорта која је добро прилагођена хладнијим климатским условима, лако сазријева и отпорнија је на болести, што омогућава да се избјегне прскање пестицидима.

Грожђе се узгаја у Њемачкој од 1975. године, али у Скандинавији тек од 2004. године, након чега је производња вина у порасту.

Комерцијални виногради у Данској и Шведској дозвољени су на основу правила ЕУ из 2000. године.

Производња вина у Скандинавији повећана је око 2010. године.

У Данској сада постоји 150 комерцијалних винарија са укупно 125 хектара под виновом лозом, а постоји и више од 1.000 узгајивача из хобија.

У Шведској има 47 комерцијалних винарија са 193 хектара под виновом лозом.

На примјер, данско вино у Данској кошта најмање 27 долара по боци, што је двоструко више од цијене најјефтинијег француског или шпанског вина из увоза.

Подаци показују да су у Данској и Шведској забиљежени порасти просјечне температуре за готово два степена Целзијусова у посљедњих 40 до 50 година, што је резултирало блажим зимама и дужом сезоном за сазријевање воћа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.