Шпанци једу све мање хљеба, разлог изненађује

Хљеб, некада неизоставан дио сваког оброка у Шпанији, нестаје са столова алармантном брзином.

Потрошња хљеба у Шпанији је од 1960-их пала за невјероватних 80 посто, са 134 на само 28 килограма по особи годишње.

Овај драстичан пад није само промјена у прехрани, већ одраз дубоких културних и генерацијских промјена, пише Еуронеwс.

Генерацијска промјена на тањуру

Трансформација је, прије свега, генерацијска.

Јосé Марíа Фернáндез, главни секретар Шпанске конфедерације пекара, сажима проблем:

"Моја генерација не зна јести без круха, генерација моје дјеце и унука зна јести без круха".

Млађе генерације традиционални крух замјењују другим изворима угљикохидрата попут пице или тјестенине те га повезују с дебљањем и интолеранцијама на храну.

Овај одмак од медитеранског начина прехране поступан је, али незаустављив.

Само у посљедњој деценији потражња је пала за више од 20 посто, с 34,9 килограма по становнику 2015. на 27,82 килограма ове године. Свакодневна куповина хљеба, некадашњи ритуал, постала је ријеткост.

Лоша квалитета и предрасуде

Један од кључних разлога за то је погрешна перцепција нутритивних вриједности хљеба. За хљеб већина људи мисли да дебља, а то је увјерење толико раширено да 29,2 посто Шпанаца слиједи прехрану без хљеба, док 24 посто сматра да он није потребан за уравнотежену прехрану, упркос томе што је садржај масти у хљебу заправо низак.

Криза је тешко погодила традиционалне пекаре. Од почетка вијека затворене су четири од десет традиционалних пекара, погођене падом потрошње хљеба. Истовремено, продаја се преселила у супермаркете и на бензинске станице, гдје доминира индустријска производња, преноси Индеx.хр.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.