Салеп - врућ напитак за хладне дане

Салеп у праху је осушено, мљевено коријење неколико врста дивље орхидеје (или само гомољ орхидеје).

Код нас се салеп припрема од осушеног, самљевеног и прерађеног гомоља Обичног каћуна (Орцхис морио).  Каћун, врани лук, куковец је вишегодишња зељаста биљка с усправном стабљиком висине до 35 цм. Листови су сабљасти и сочни. Цвјетићи су бијели или ружичасти, скупљени у клас. Има два гомоља. Расте на влажним и сухим мјестима, у планинама, крај потока и на водоплавним ливадама.

Ова биљка је заштићена. Не би било проблема да се сакупљање гомоља каћуна врши на правилан начин: биљка се ископа, од два гомољчића се откине млади, а стари врати у земљу скупа с биљком. Тако биљка не пропада него поново произведе здрави гомољчић. А кажу да је хиљаду биљака потребно за 1 килограм салепа.

Припема салепа, од ливаде до чаше, тече овако: гомољке се ваде, перу од земље, очисте од опни и кратко прокухају, најбоље у сурутки. Затим се суше прво на зраку, потом у сушници, док не постану скоро кристално прозирне, потом се стуцају у прах, просију и чувају у сухим просторима.

Инстант салеп са само залије врелом водом јер у њему су већ сви потребни састојци. Чисти салеп је нешто скупљи, од 50 гр. се добије 3 литра овог укусног напитка.

Припрема се на сљедећи начин:

Састојци:

1 л воде (или млијека)

1 кашика салепа у праху

шећер, цимет или ђумбир

Кашику салепа у праху помијешати са чашом млаке воде да не буде грудвица. Кад вода у шерпи узаври, додати шећер, прокухати кратко вријеме, па додати умућени салеп. Кухати на умјереној температури док се не добије гушћа, помало слузава течност. Пазити да не искипи! Сипа се у стаклене чаше, па се по површини поспе прах ђумбира или цимета.

Користи се и као средство за лијечење упала слузнице цријева и желуца, а посебно код разних врста катара и пролива.

Салеп оштећену слузокожу пробавног тракта облаже заштитним слојем који спријечава даљња оштећења и омогућава оштећеним мјестима да се опораве. И не само да омогућава него и учествује у зацјељивању слузокоже, јачању слузокоже, функционалној дјелатности слузокоже пробавног тракта.

Почетком прошлог стољећа на улицама су се могли срести салбџије који су на леђима носили препознатљиве посуде за салеп које су имале двије коморе, једну за салеп, друга за врућу воду. Салебџија је носио пар чаша из којих су сви пили и након што неко попије салеп он одмах опере чашу врелом водом. Отварањем сластичарница улична продаја је замрла а свака боља сластичарна имала је специјална кухала за прављење салепа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.