Пет грешака које сви правимо када кувамо тјестенину

Кување тјестенине многима од нас долази готово инстинктивно. Уосталом, то је једно од првих јела које научимо да кувамо сами - чак и ако су ти рани покушаји подразумијевали само макароне са сиром.

Ипак, изненађујуће је колико нас и даље прави честе грешке када је у питању припрема тјестенине и то озбиљно утиче на крајњи резултат.

1. Недовољно посољена вода за кување
Ако постоји једна ствар коју треба усвојити као основно правило кувања тјестенине, то је правилно сољење воде у којој се кува. Процес кључања је једини тренутак када заиста можете зачинити саму тјестенину - све остало је зачињавање соса. Замислите да кувате ребарца без соли и зачина, потпуно безукусна, и мислите да ће роштиљ сос то надокнадити. Вода за тјестенину треба да буде слана. Пробајте воду прије него што додате тјестенину - ако није слана као добра пилећа супа, додајте још соли, по једну кашику, док не постигнете прави укус.

2. Додавање уља у воду за тјестенину
Иако је пожељно да посолите воду, није препоручљиво да додајете уље у покушају да 'зачините' тјестенину или спријечите да се лијепи. Уље ће остати на површини тјестенине послије цијеђења, и док може помоћи да се резанци не залијепе једни за друге, такође ће спријечити сос да се лијепо залијепи за њих.3. Недовољно често (или прекасно) провјеравање тјестенине
Ал денте значи "на зуб", што је код за: "тјестенина није раскувана". Не желите да ваша тјестенина буде кашаста - свака макарона треба да задржи свој облик, издржи сос и пружи пријатну, благо жвакасту текстуру. Али исто тако, не желите ни да буде тврда у средини – "на зуб" не значи "залијепљена за зуб". Почните да пробате тјестенину два до три минута прије времена наведеног на паковању, а затим провјеравајте сваки минут док не добијете савршену текстуру.

4. Не сачувате мало воде од кувања тјестенине
Та скробна, слана вода је магични састојак који прави разлику између савршено кремастог соса који се обавија око сваког комадића тјестенине и соса који дјелује као да је само набацан одозго. Додавање мало те воде приликом комбиновања тјестенине и соса кључно је за постизање уједначеног и богатог јела. Уијвек сачувајте шољу или двије воде прије цијеђења.

5. Исперете тјестенину послије кувања
Онај скроб из воде за кување остаје на површини оцијеђене тјестенине и помаже да се сос боље залијепи - као јестиво љепило. Уосталом, ријеч "паста" потиче од "паште", што би могло да вас подсјети да не укључујете млаз хладне воде на цједиљку пуну скуване тјестенине. Једини изузетак је тјестенина која се користи у хладним салатама - у том случају, кратко испирање хладном водом зауставља даље кување, преноси Телеграф.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.