Обогатите јеловник са четири најздравије намирнице на свијету

Ваше здравље и продуктивност у свим сверама живота директно су повезани са начином исхране који свакодневно примјењујете. Нутрициониста Мелиса Мејер својим клијентима увјек даје једноставан савјет. Каже да се не треба концентрисати на то коју ћете храну избацити са свог јеловника, већ на ону којом ћете га обогатити.

- То ће боље послужити на дуже стазе и помоћи вам да развијете здравији однос с храном - пише у колумни за Бад+Соул.

Зато наводи четири врсте хране које се сматрају најздравијима на свијету, а вјероватно их не једете довољно.

Поврће

Тужна стварност је да само седам одсто одраслих једе довољно поврћа, податак је који износи Мејер.

Ако се питате шта је довољно, то је пет порција за жене, а шест за мушкарце. Једна порција једнака је једној шољици сировог поврћа или пола шољице куваног.

Поврће је препуно антиоксиданса који се боре против болести, обезбјеђује влакна која црјева воле и нуде обиље есенцијалних витамина и минерала.

Махунарке

Пасуљ, леблебија, грашак и сочиво премало су заступљени на јеловницима многих људи. Махунарке садрже влакна, биљне протеине и угљене хидрате с ниским гликемијским индексом.

Мејер сматра да махунарке треба да буду основа свачије исхране и подстиче људе да их конзумирају барем два до три пута недељно.

- Не само да су нутритивно сјајне, махунарке могу да буду корисне у балансирању шећера у крви, па чак и у смањењу холестерола. Осим тога, истраживања су повезала конзумацију довољно махунарки са смањеним ризиком од срчаних болести, дијабетеса и неких врста рака - рекла је она.

Орашасти плодови

30 грама, или шака, препоручена је количина орашастих плодова коју би требало да конзумирате сваки дан, али просечни унос је нажалост само пет грама.

Не само да су орашасти плодови богати масноћама које су здраве за срце, већ и обезбеђују влакна која подстичу здравље црева и биљне протеине који сузбијају глад. Истраживања су повезала конзумацију орашастих плодова с низом здравствених погодности, укључујући смањени ризик од болести попут дијабетеса и одређених врста рака.

Цјеловите житарице

Цјеловите житарице попут овса, интегралног брашна и киное садрже сва три слоја житарица. С спољне стране налазе се мекиње у којима су влакна, клица у језгру је богата микронутријентима, а у унутрашњости житарице је скробни ендосперм. Рафинисане житарице попут бјелог хлеба и пиринча, с друге стране, садрже само скробни ендосперм па нуде мање микронутријената.

Постоје научни докази који показују да уношење довољно цјеловитих житарица може допринети целокупном здрављу.

- Заправо, истраживања су повезала конзумацију цјеловитих житарица са смањеним ризиком од срчаних болести, дијабетеса, па чак и одређених врста рака - рекла је она.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.