Храна и пиће
Фото: Илустрација
Иако се укисељено поврће може купити у продавницама током цијеле године, некако га углавном везујемо за зиму Једе се као салата, али и као прилог неком месном јелу – посебно волимо уз вечеру.
Најчешће су то киселе печене паприке које су права посластица. Али да ли сте се икада запитали колико се та паприка „изгубила” у процесу кисељења, односно да ли је сачувала хранљиве материје и витамине?
Витамин Ц се губи током кисељења
Паприка је позната по витамину Ц, који је растворљив у води и осјетљив на топлоту, свјетлост и дуготрајну обраду. Током процеса кисељења, значајан дио витамина Ц може да се изгуби. Међутим, код ферментисаног поврћа (без пастеризације) може да се сачува одређена количина овог витамина јер се за ферментацију не користи топлота.
Кисела паприка може да садржи 20-30% првобитне количине витамина Ц ако није пастеризована. Ако се термички обрађује, губитак је већи.
Витамини Б групе као што су фолат и витамин Б6 су релативно стабилни током ферментације и могу се сачувати у одређеној мјери. Ферментација може чак повећати доступност неких витамина из ове групе јер корисне бактерије (пробиотици) производе мале количине ових витамина.
Минерали непромијењени, кисела паприка оцијењена као вриједна храна
Минерали попут калијума, магнезијума и гвожђа остају готово потпуно очувани у киселом поврћу јер нису подложни ферментацији или преради – што значи да их има у печеној паприци као и у свјежој паприци.
Антиоксиданси као што је бета-каротен су релативно стабилни током кисељења, али их има у мањим количинама него у свјежој паприци.
У закључку, кисела паприка и даље садржи значајну количину хранљивих материја, посебно минерала и антиоксиданата, док се дио витамина Ц и Б витамина може изгубити током процеса. Ферментисано и непастеризовано доноси додатну корист у виду пробиотика. Дакле, иако не садржи толико витамина као свјежа паприка, кисела паприка је ипак нутритивно вриједна намирница, преноси Индекс.хр.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
