Хљеб - намирница која је у посљедњих 6.000 година обликовала исхрану

ГС
Foto: ИЛУСТРАЦИЈА

Хљеб је намирница која је обликовала основу исхране у посљедњих 6.000 година.

 Ериk Палант подучава о заштити  и одрживом развоју на америчком Колеџу Аллегхенy и неко је ко воли да прави хљеб. Ову намирницу је оспервирао и са научног стајалишта.

Напоменуо је да се претпоставља да је прије 6.000 година направљено оно што би данас наликовало хљебу. Истакао је да није документовано када се то тачно десило, преноси портал Кликс.

Према његовим ријечима, хиљадама година људима није било јасно зашто мијешањем воде и брашна настаје смјеса која расте приликом печења. Дуго су вјеровали да је ријеч о магији или вјерском феномену.

То је био случај све до средине 19. стољећа када је француски хемичар и микробиолог Лоуис Пастеур открио процес ферментације, што је у прављењу хљеба кључно. Квасац се храни угљикохидратима у брашну, а што узрокује ферментацију.Палант је истакао да се након тога почела узгајати само једна врста квасца.

Само она може учинити да тијесто за хљеб нарасте у неколико сати. Прије тога је ономе што је назвао традиционалним тијестом било потребно неколико дана да нарасте.Први хљеб је направљен на подручју Блиског истока, а миграције су допринијеле да се почне правити у Европи и остатку свијета. Француска је била кључна за еволуцију хљеба као намирнице.

"На неки начин, не постоји култура на свијету која више цијени хљеб од Француза", сматра Палант.Након што су Французи колонизирали дијелове Америке, пекари су наставили правити хрскаве погаче. Документовано је да су то чинили у Канади, Сједињеним Америчким Државама и Мексику.Британци су у сјеверну Америку донијели свој начин прављења хљеба, објашњава Палант, али који су комерцијализирали да би био учинковитији и профитабилнији.

Људи у посљедњих неколико година све више хљеб праве код куће, а то је постало посебно изражено током пандемије коронавируса. Палант сматра да свако може правити хљеб и то бољим него од оног који се купује у трговинама, пише ЦНН.

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана