Да ли је здрава свињска маст, сланина и лук у нашој исхрани или ипак не?

Намирнице на којима су одрасли наши родитељи, баке и деке, као што су свињска маст, сланина и лук, данас се сматрају нездравима. Али да ли је тако?

Воће, поврће, интегралне житарице, здрава биљна уља, семенке, ораси – све су то намирнице које увијек помињемо у контексту здраве исхране и, вјерујем, сви већ добро знамо да би било пожељно укључити их у наш начин прехране.

Али што је са неким намирницама које традиционално користимо у својој исхрани дуги низ година – намирницама на којима су одрасли наши родитељи, баке и дједе, као што су свињска маст, сланина и лук?

Да ли и оне могу наћи своје мјесто у нашој исхрани и у којој количини?

Свињска маст

Свињска маст је једна од оних контроверзних намирница која и даље подиже прашину у погледу тога треба ли је јести или избјегавати. Иако се годинама сматрала лошом храном, маст има бројне предности ако се правилно и умјерено користи.

Свињска маст садржи око 40% засићених масти, око 50% мононезасићених (углавном олеинске и палмитолеинске) и око 10% полинезасићених масти (линолна, линоленска, арахидонска и ДХА). Богата је витаминима А, Д и Е. Поред тога, као и сва друга уља и масти, садржи доста калорија, због чега треба бити опрезан са количином која се користи. Дневни енергетски унос из масти не би требао прелазити око 30%.

Масноће из масти помажу у апсорпцији витамина. Маст садржи холестерол који се у организму под утјецајем УВ зрака претвара у витамин Д, важан за апсорпцију калцијума.

Свињска маст је идеална за пржење и термичку обраду намирница јер показује високу отпорност на високе температуре – има високу точку дима и једно је од најстабилнијих уља за припрему хране на повишеним температурама.

Сланина

Масти у сланини су око 50% мононезасићене, а велики дио њих чини олеинска киселина – иста она која се налази и у цијењеном маслиновом уљу. Преостала масноћа у сланини је око 40% засићена и 10% полинезасићена, уз пристојну количину холестерола. Данас знамо да унос холестерола мање утиче на ниво холестерола у крви него што се некада сматрало.

Иако се и даље сматра да висок унос засићених масти може повећати одређене факторе ризика за срчане болести, студије још нису доказале јасну и недвосмислену повезаност између уноса засићених масти и кардиоваскуларних обољења.

Месо је генерално богат извор нутријената, укључујући и сланину. Поред протеина, у сланини се налазе витамини Б групе, селен, фосфор, жељезо, цинк и друго. Особе које пате од високог крвног притиска ипак морају бити пажљиве због високог садржаја соли.

При куповини сланине важно је обратити пажњу на евентуалне додатке нитрата и нитрита, који се при излагању високим температурама могу претварати у канцерогене нитрозамине. Због тога се препоручује јести сланину у природнијем облику и избјегавати јако пржење на високим температурама.

Сланина је намирница која се и иначе једе у мањим количинама. Садржи око 400 калорија на 100 г, од чега је око 40% масноћа. Умјерене количине и правилна припрема чине сланину квалитетном намирницом која може наћи мјесто у здравој исхрани.

Лук

Лук је богат хранљивим тварима, има мало калорија, али је богат витаминима и минералима. Један средњи лук садржи око 44 калорије и обезбјеђује значајне количине витамина, минерала и влакана. Посебно је богат витамином Ц, који игра важну улогу у имунитету, производњи колагена, обнови ткива и апсорпцији жељеза. Витамин Ц је такођер моћан антиоксиданс који штити ћелије од оштећења узрокованих слободним радикалима.

Лук је богат и витаминима Б групе, укључујући фолну киселину и витамин Б6 – важне у метаболизму, производњи еритроцита и функцији живаца.

Одличан је извор калија, минерала који је кључан за нормалну ћелијску функцију, равнотежу текућина, правилан рад живаца, функцију бубрега и контракцију мишића.

Лук садржи антиоксиданте и једињења која се боре против упала. Она могу смањити нивое триглицерида и холестерола, што потенцијално снижава ризик од срчаних болести. Његова антиинфламаторна својства могу помоћи и у смањењу високог крвног притиска и заштити од стварања крвних угрушака. Иstraživanja показују да конзумирање лука може снизити ниво шећера у крви.

Лук има антибактеријска својства и подржава здравље пробаве, што позитивно утјече на имунолошку функцију.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.