Фото: Krstarica/ilustracija
Рецепт за цицвару потиче из времена када се ово јело кувало готово свако вече. Није смјела да изостане са трпезе у српским, црногорским, крајишким и источнохерцеговачким домаћинствима, а многи јој и данас тепају да је мелем за цријева.
Припрема се од бијелог или жутог кукурузног брашна, уз кајмак или сир, зависно од краја у којем се кува.
Укус јој је најбољи док је врућа, када се брашно и кајмак сједине у густу, кремасту смјесу. Уз парче домаћег хљеба и чашу киселог млијека тешко јој је одољети.
Тајна старинске цицваре крије се у кајмаку
Највећа тајна старог рецепта за цицвару лежи управо у квалитету кајмака. Што је кајмак маснији и кремастији, цицвара ће бити укуснија. Вјерује се да ово јело прија варењу, па га зато многи називају и „мелемом за цријева“.
Од кајмака највише зависи какву ћете вечеру добити. Ако узмете водњикав и немастан кајмак, на крају ћете добити кашу која се неће повезати како треба. Зато бирајте гушћи, жућкасти кајмак, који на кашици остаје у комаду.
Исто правило важи и за сир шкрипавац, који мора бити свјеж и слан таман колико треба. Све остало у овом рецепту је сасвим једноставно.
Рецепт за цицвару са кајмаком
Састојци:
2 дл воде
2 дл млијека
300–400 г сира шкрипавца или кајмака
8 кашика бијелог кукурузног брашна
1 кашика неотопљене масти (уз кајмак није потребна)
1 кашичица соли
кашика меда
Како да знате да је овај мелем за цријева готов?
Млијеко, воду и маст сипајте у шерпу и пустите да прокувају, па додајте сир и со и добро промијешајте.
Када поново прокључа, смањите ватру, додајте кукурузно брашно и мијешајте без престанка, а затим оставите смјесу да полако крчка десетак минута.
Када почне да се хвата за дно посуде, помало лијепи и добије текстуру сличну жваки, цицвара је готова.
Врућа је најљепша. Послужите је уз јогурт, кисело млијеко или киселу павлаку, а уз њу можете припремити и салату по жељи.
Пријатно и јавите нам како вам се допао овај рецепт!
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
Најновије вијести из рубрике