Амерички научници тврде да брза храна не мора нужно узроковати дебљање
Намирнице с високим гликемијским индексом (међу које спадају брзи угљикохидрати) немају већу вјероватноћу за узроковање дебљања у поређењу с оним које имају низак поменути индекс.
Намирнице с високим гликемијским индексом (међу које спадају брзи угљикохидрати) немају већу вјероватноћу за узроковање дебљања у поређењу с оним које имају низак поменути индекс.
Ово је утврдило истраживање које је ове седмице објављено у часопису Advances in Nutrition, који издаје Америчко друштво за прехрану (АСН).
Гликемијски индекс (ГИ) је 1981. осмислио Давид Јенкинс, професор с Универзитета у Торонту. Јенкинс је храни додијелио број од 0 до 100, као мјеру за то колико брзо тијело разграђује угљикохидрате.
Људима је тада речено да храна с високим гликемијским индексом (брза храна, слаткиши, газирана пића и слично) може довести до дебљања. Ове намирнице су назване "брзи", односно рафинириани угљикохидрати зато што брзо подижу ниво шећера у крви.
Након анализе података о готово два милиона одраслих људи из 43 кохортне студије научници су закључили да нема разлика у индексу тјелесне масе између оних који су конзумирали брзе угљикохидрате и оних који су јели сложене угљикохидрате.
Намирнице које спадају у сложене угљикохидрате су зобене пахуљице, интегрални хљеб, смеђа рижа, хељда итд.
Остала својства угљикохидрата, попут густоће храњивих састојака, дијеталних влакана и количине доданог шећера, важнија су од гликемијског индекса, такођер су утврдили истраживачи.
"Закључак је да угљикохидрати, без обзира на врсту, могу бити дио здраве прехране", рекла је коауторица Јулие Миллер Јонес.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
