Група “У шкрипцу” објавила пјесму на Делчин рођендан: “Талентован и немиран” VIDEO

Пјесму са првог албума Шкрипца “Године љубави” (1982), гитариста Александар Васиљевић Васа је, уз помоћ продуцента те плоче Саше Хабића, звучно приближио данашњим продукцијским стандардима, као резултат добивши сингл “Као у боји (Alternative Version 2020)”.

“Ово није ремикс, ово је слагалица. Сећам се да је било рано пре подне и да ми се јавило како је могуће сасвим рашити и поново зашити ту песму, а да она остане иста каква је била. Сама структура те песме трпи свакаква прекрајања, па сам сео за компјутер и прекројио је, али тако да остане иста”, каже Васиљевић.

Клавијатуриста Зоран Вуловић Вуле се присјећа да је “Као у боји” написао исти дан кад и “Сиђи до реке” - можда најпознатију песму бенда - и наглашава да га је и сада “изненадила свежина 'Каубоја' и чињеница да се ништа није променило, да је и даље свака реч актуелна, и да се и после 40 година енергија Шкрипца није изгубила”.

Могућност разних тумачења вишеслојних стихова пјесме сада сјајно визуелно наглашава спот Теодоре Вуловић и Теодоре Петровић, док је за омот дигиталног сингла “Као у боји (Alternative Version 2020)” употребљена једна од неискоришћених варијанти за ријешање омота “Година љубави”, које су били урадили Момчило Рајин, Слободан Шајин и Стеван Вукелић, преноси Б92.

Тројица пријатеља из истог краја у Београду, Делча, Васа и Вуле окупили су се око жеље да раде позоришне представе, а уз то су 1979. године одлучили да направе рок састав, коме су покушали дати упечатљиво име попут Пролог за велики хаос или Фурије фуриозно фурају. Почетком 1980. године придружују им се (бубњар) Милош Обреновић и (басиста) Александар Лукић Лука, а бенд у складу са својом тренутном ситуацијом узима име - У шкрипцу.

“Некако је нормално да смо се Делча, Васа и ја нашли око позоришне представе, а да смо цео живот остали у музици”, каже Вуловић, док се Васиљевић присећа судбоносног сусрета са Делчом:

“Ишли смо у исту гимназију, али се никад нисмо дружили. Једном смо се сасвим случајно срели на улици, и то баш поред те школе у којој се никад нисмо дружили. Ја са собом вукао гитару, он усну хармонику, зезали се једно шеснаест тактова на необавезне теме. Онда ми је рекао да његов комшија Вуле свира клавијатуре и да бисмо ладно могли да свирамо нешто заједно. Кад ми неко помене Делчу, сетим се тог произвољног дрндања насред Љешке улице на Бановом брду и помињања тог неког трећег лика који живи две аутобуске станице даље”.

Након првог дискографског појављивања на компилацији “Артистичка радна акција” (1981), и новоталасног дебија “Године љубави”, У шкрипцу доживљавају велики пробој на југословенску сцену софистицираним арт-рок албумом “О је!”. Слиједи хит мини-албум “Нове године”(1983), да би након електро поп албума “Будимо заједно” (1984) У шкрипцу привремено престали са радом. Вуловић окупља бенд са новом поставом за албум “У шкрипцу” (1987). У основи стара постава Шкрипца - Делча, Васа, Вуле и Лука (сада као гитариста), са придодатим басистом Дејаном Шкопељом Шкопијем и бубњарем Ратком Љубичићем - враћа се успјешним поп рок албумом “Изгледа да ми смо сами” (1990), но бенд трајно престаје са радом 1992. године у време ратова и санкција.

На значај У шкрипцу подсјетио је Делча живим албумом “Делча а и У шкрипцу - Јубиларних 20 и нешто година” (2008), на коме је забиљежен концерт некадашњих чланова бенда 2007. године у Дому омладине Београда, а потом и прва компилација највећих хитова “Greatest Hits Collection” , на којој 20 пјесама - међу којима “Београд спава”, “Колико имаш година”, “Будимо заједно” или “Изгледа да ми смо сами” - говоре о значају разноврсне дискографске каријере Београђана.

У шкрипцу су били и остали препознатљиви посебно захваљујући Делчи, који је посједовао један од најупечатљивијих и најособенијих гласова југословенске и српске рокенрол сцене. Како Вуле истиче: “Без тог гласа то не би било то. Делча је био један од последњих ренесансних уметника. Бавио се свим врстама уметности. Талентован и немиран”.

Делча је био мултимедијални умјетник - позоришни и телевизијски драматург, тв водитељ и уредник, глумац и соло музичар. Посљедња Делчина пјесма “Добро је” објављена је 2012. на његов рођендан 19. новембра, а на исти дан наредне године откривена је спомен плоча на кући у којој је живио и стварао, у улици Миле Јевтовић 20а у београдској општини Чукарица. Овог 19. новембра стижу “Као у боји”.

Делча је једном овако описао вријеме проведено У шкрипцу: “Гледам на то као на леп периоду у мом и животу људи који су учествовали у групи У шкрипцу. Леп период и сигурно - јако плодоносан”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.