Чувени бенд настао је у кафани: “Електрични оргазам је замишљен за једно вече”

Танјуг
Чувени бенд настао је у кафани: “Електрични оргазам је замишљен за једно вече”

Чувени новоталасни бенд “Електрични оргазам” слави 40 година, а лидер групе Срђан Гојковић Гиле говорио је Тањугу о хапшењу у Нишу, социјалистичкој омладини, распаду СФРЈ, железничкој станици у Загребу... у београдској кафани “Морнар” гдје је 13. јануара 1980. са пријатељима оформио састав који је обиљежио историју југословенске рок сцене.

Серијом концерата по региону, од којих је београдски заказан у Комбанк дворани за 19. март, “Електрични оргазам” ће цијеле 2020. године славити несвакидашњи јубилеј у свјетским оквирима.

Бенд су у кафани “Морнар” основали Гиле, Љуба и Јовец након концерта групе “Леб и сол” у тадашњем Дому синдиката, а садашњој Комбанк дворани.

За столом у кафани “Морнар” у моменту настајања групе са поменутим члановима бенда сједила је телевизијска звезда Дубравка Дуца Марковић.

“Електрични оргазам” се послије 40 година враћа у Комбанк дворану, на мјесто у којем је све почело, а Гиле у кафани “Морнар” за Тањуг каже да није очекивао да ће четири деценије касније сједити на истом месту као лидер бенда којем је те хладне београдске ноћи дао име.

“Чекали смо конобара који није желео да нас угости, па је Јовец написао прву песму 'Елетричног оргазма', 'Конобар нас мрзи'. 'Елетрични оргазам' је замишљен као бенд за једно вече. Имали смо групу која се звала 'Хипнотисано пиле' у којој сам био бубњар, а Јовец гитариста, па нам је требала предгрупа за наступ. Дошли смо на идеју да заменимо места и изађемо на сцену као предгрупа то вече, али публика нам је показала да је живот оно што нам се деси док правимо планове, 'откинула' је на 'Електрични оргазам', и после тог концерта имали смо нови главни бенд”, каже Гиле.

У атмосфери прослава Социјалистичке омладине СФРЈ, ангажовани панк-рок бенд као што је био “Електрични оргазам” није увијек био добро примљен. Бенд је кренуо на турнеју по радним акцијама, свирајући пред вредним омладинцима широм бивше СФРЈ, у организацији београдског Дома омладине.

“Били смо на промо турнеји албума 'Лишће прекрива Лисабон', када је стигао позив за наступе на радним акцијама. Било је то добро за нас, јер смо коначно искорачили из великих градова као што су Београд, Нови Сад, Загреб... Било је шокантно за нас и за публику. Нити су омладинци били спремни за нашу музику и наступ, нити смо ми били спремни за ту врсту публике. У Нишу нас је један омладинац гађао камењем и земљом и на крају сам сишао са позорнице и потукао се с њим. Наша турнеја по радним акцијама завршила се мојим хапшењем у Нишу. Пустли су ме након пола сата јер је полиција утврдила шта се дешавало”, сјећа се Гиле.

У анализи околности у којима је бенд настао и дјеловао на самом почетку, Гиле се враћа у 1968. годину када је након студентских демонстрација Тито практично предао младима Студентски културни центар (СКЦ) у Београду.

“У структуре Социјалистичке омладине Југославије ушли су неки људи који пре тог момента никако не би били подобни за места на којима се било шта процењује и одлучује. Мома Рајин И Небојша Пајкић су почели да афирмишу концепте и протагонисте који су се њима допадали. 'Шарло акробата' и 'Електрични оргазам' су вежбали у подруму СКЦ-а и тада је практично почео Нови талас. Била је то уз 'Идоле' на сцени СКЦ-а, 'лансирна рампа' за Нови талас. Имали смо среће да су људи као што су Мома Рајин, историчар уметности, и Небојша Пајкић, професор драматургије добили прилику да одлучују о било чему”, казао је Гиле.

О фамозној атмосфери на кућним журкама у Београду Гиле прича да је била резултат освајања нових културних правила која нигде у граду нису важила.

“У то време био је само један кафић у граду. Тај 'Златни папагај' смо доживљавали као шминкерско и снобовско место у којем није било места за нас. Баш тако смо га и описали у песми. Седели смо у кафанама 'Пролеће', 'Морнар', у Експрес ресторану 'Загреб', и правили концерте у дневним собама кућа својих прјатеља. Дом омладине је био тада много конзервативније место него што је то био СКЦ. У издавачкој кући ПГП РТС су нас терали да променимо име бенда и текстове песама 'Крокодили долазе' и 'Небо', па смо отишли у Загреб да снимимо албум”, казао је Гиле.

Додао је да су пријатељства склопљена на фестивалу у Суботици 1981. године одредила авангардну музичку сцену у Југославији јер су се сусрели београдски и загребачки новоталасни бендови.

“Срели смо се са члановима бендова 'Хаустор' и 'Филм', и препознали као аутсајдери који покушавају да промене музичку сцену. Спавао сам код родитеља Дарка Рундека, он код мене у Београду. Та приајтељства трају и данас”, каже Гиле.

Грађански рат и распад, Југославије, како каже, били су највећи изазови у 40 година трајања “Елетричног оргазма”.

“У том периоду су нас врло брзо угурали у неки гето. Нигде нисмо могли да свирамо осим у Србији и помало у Македонији. Захваљући концертима по неким селима у Македонији, 'Елетрични оргазам' је преживео 1992. и 1993. годину. Добијали смо далеко боље хонораре у Кавадаррцима него у Нишу, јер је економска ситуација у Македонији била стабилна. Био је то тежак период. Влада Дивљан је отишао у Аустралију, Која у Лондон... У Београду су остали 'Екатарина Велика', 'Партибрејскерси' и 'Елетрични оргазам'“, каже Гиле.

Напомиње и да је публика тих бендова напуштала Србију и Београд са почетком распада Југославије.

“Електрични оргазам” је био међу првим бендовима који су се вратили у градове широм некадашње Југославије након распада земље.

“После 10 година смо се вратили у Загреб, у време када смо у Србији били на незваничним црним листама у свим медијима. Ишли смо возом у Загреб и на Железничкој станици су нас сачекале бројне телевизијске екипе. Мислили смо да очекују неког политичара, али они су чекали баш 'Елетрични оргазам'“,сећа се Гиле.

Признаје да се у ових 40 година трудио да дјелује као Дејвид Боуви или Битлси.

“Баш као и они, желео сам да сваки нови албум 'Електричног оргазма' има нови концепт. Било нам је важно да увек кренемо испочетка, а зато смо ваљда преживели све”, казао је Гиле.

Он вјерује да у овом моменту неки клинци на друштвеним мрежама или преко вибера договарају формирање неког авангардног елетро-рок бенда у Србији.

“Све се променило у ових 40 година. Технологија и појава интернета учинила је информације доступним. Тешко је неким младим људима да одаберу правац јер морају да буду у оквиру неког жанра, да личе на некога да би снимали”, казао је Гиле.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана