Трајање дана осцилира сваких шест година, коначно познато зашто

То нам не само помаже да боље разумијемо унутарње  функционирање наше планете, већ може и објаснити мистерију који већ неко вријеме збуњује научнике - зашто дужина дана осцилира сваких 5,8 година.

Још увијек пуно тога не знамо о језгру наше планете
"Опазили смо да се унутрашње језгро окретало нешто спорије од 1969. до 1971, а затим промијенило смјер од 1971. до 1974. У том периоду је дошло и до осцилације у дужини дана", рекао је геофизичар Јохн Е. Видале са Универзитета Соутерн Калифорниа (УЦЛА).

"Иако смо посљедњих деценија доста тога сазнали о функционисању Земљиног језгра, још увијек много тога не знамо. То је зато што не можемо доћи до тог подручја и видјети шта се тачно збива. Све што знамо, сакупили смо из индиректних опажања, као што су сеизмички таласи."

Али, и таква врста опажања је доста учинковита. Научници су успјели утврдити да је унутрашње језгро Земље вјероватно вруће, густа кугла од чврстог жељеза, промјера се отприлике 2.440 километара - дакле, мало већа од Плутона. Докази такође сугеришу да суперротира, односно да се брже ротира од наше планете.

Анализа подземних нуклеарних тестирања
Истраживачи су први пут детаљно описали овај феномен 1996. године, с процијењеном стопом суперротације од једног степена годишње. Видале и његов колега Wеи Wанг касније су ревидирали стопу на 0,29 степени годишње, користећи податке из подземних нуклеарних тестирања проведених седамдесетих година прошлог вијека на руском полигону Новаја Земља.

У свом истраживању вратили су се у прошлост, анализирајући два теста спроведена испод острва Амчитка 1971. и 1969. године и открили нешто чудно. Подаци су показали да се Земљино унутрашње језгро субротира умјесто суперротира, односно да се окретало спорије од ротације Земље за око 0,1 степен годишње.

Изгледа да унутрашње језгро у пуном замаху суперротира, затим успорава те поновно убрзава, пише Сајнс Алерт, преноси Индеx.хр.

"Очекивали смо да ћемо код језгра видјети исти смјер и брзину ротације као у пријашњим тестовима, али умјесто тога било је супротно. Доста нас је изненадило када смо открили да се креће у другом смјеру", рекао је Видале.

Проблем додатних тестирања
Дани на Земљи пролазе кроз временске варијације од плус или минус 0,2 секунда сваких шест година, а њено магнетско поље такође осцилира у раздобљу од шест година. По амплитуди и фази, ови подаци подржавају теорију Видалеа да су те двије ствари повезане.

"Али, да бисмо то с тачношћу потврдили, потребно нам је још тестирања, што је мало незгодно. Наиме, постројење америчког ратног ваздухопловства које је биљежило податке нуклеарних експеримената затворено је 1978, а подземна нуклеарна тестирања више нису тако опсежна као некада."

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.