Шта повезује биљке и месождере?
Присуство месождера помаже биљкама без бодљи да опстану на одређеним просторима, тврде научници чија је студија објављена у часопису "Science".
Група истраживача, која је проучавала живот у савани, открила је да биљне врсте које немају никакву природну заштиту, попут трња, свој опстанак у великој мjери дугују животињама које се хране месом, јер биљоједи, из страха од њих, избjегавају та подручја.
Научници с тога упозоравају да би даље опадање броја великих предатора несумњиво имало погубан утицај на везе које постоје између месождера, биљоједа, биљака и људи.
"Наша студија показује да месождери, попут леопарда и дивљих паса, одређују мjесто храњења биљоједа, а оштри биљни израштаји, попут трња, њихов начин исхране", објаснио је коаутор студије Адам Форд са Универзитета Британске Колумбије, у Канади.
"У борби за опстанак биљке имају два избора: да се од биљоједа заштите тако што ће пустити бодље или да расту на просторима којима господаре месождери, предатори њихових непријатеља", додао је он, преноси BBC.
Форд предвиђа да ће у појединим подручјима највјероватније доћи до пуцања крхке еколошке равнотеже између животињског и биљног свијета.
"Са даљим развојем људских активности долази до опадања броја предатора. Биљоједи, попут импале, све више залазе у доскора за њих рискантна подручја, све више конзумирајући своју омиљену вегетацију и, самим тим, омогућавајући ширење трновитих врста", напоменуо је он.
Ранија истраживања указују на убрзано смањење популације великих месождера у свијету, од којих би три четвртине могле да буду озбиљно угрожене. Ове животиње данас живе на мање од половине својих историјских станишта, а овакав слијед догађаја би несумњиво узроковао несагледиве и дуготрајне посљедице на екосистеме.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
