"Спејс Икс" затамњује сателите да не сметају астрономима

Agencije
"Спејс Икс" затамњује сателите да не сметају астрономима

Приватна америчка компанија "Спејс Икс" (SpaceX) лансирала је у орбиту око Земље још 60 мини-сателита за дистрибуцију сигнала за интернет широм свијета.

"Спејс Икс" овог пута тестира тамни премаз површине сателита да би умирила астрономе и друге осматраче ноћног неба који су се жалили да им смета бљештање претходне серије таквих сателита. То је "први корак" компромиса "Спејс Икс" и астронома који страхују да ће тамну позадину неба покварити стотине, а на крају и хиљаде телекомуникационих сателита свијетле боје који ће кружити изнад Земље.

Ракета "Фалкон 9"  узлетјела је са лансирне рампе свемирског центра на Кејп Канавералу у Флориди, у ноћи између понедјељка и уторка у хладно, ведро ноћно небо. "Спејс Икс" је ту ракету "рециклирао" и употријебио и за свој четврти лет, по чему се тај подухват разликује од свих других у свијету. Док је први степен ракете-потискивача слијетао у вертикалном положају на платформу на океану, мини-сателити система "Старлинк" летјели су ка орбити да би се придружили рођацима из породице 120 сличних телекомуникационих свемирских летјелица лансираних прошле године.

Контролори лета у Кејп Канавералу су аплаудирали, а званични коментатор лансирања описао четврто слијетање ракете-потискивача као "изванредно". Сат касније свих 60 сателита било је ослобођено из горњег степена ракете и кренуло је својим путем у орбиту.

"То је диван призор", примијетио је коментатор. Са својом флотом "Старлинка" која сада броји 180 сателита, оснивач "Спејс Икса" и његов извршни директор Елон Маск планира да лансира још хиљаде тих малих летјелица с равним панелима за обезбјеђивање интернет веза широм свијета. Свака од тих свемирских летјелица је тешка само 575 фунти (260 килограма).

Пошто је прва серија "Старлинка" од 60 комада лансирана у мају, а друга у новембру, астрономи су се жалили да бљештави ланац који праве на небу, омета њихова осматрања. Као одговор, "Спејс Икс" је смислио премаз за затамњење површине летјелица да би смањио њхову рефлективност. Тај премаз се тестира на једном од новолансираних сателита.

Џеф Хол, директор Опсерваторије Ловел у Флагстафу, у Аризони, рекао је да је "Старлинк" до сада био само повремено проблем, али је напоменуо да ćе ризик за осматрање неба расти како се флота тих летелица буде повећавала и како друге компаније буду лансирале своје. Он је на челу Одбора Америчког астрономског друштва за светлосно загађење, свемирски отпад и радио сметње, и сарађује са "Спејс иксом" на решавању тог проблема. То питање је на дневном реду и конференције тог друштва на Хавајима ове недеље.

"Све што затамњује сателите, корак је у правом смеру", написао је Хол у понедељак у е-поруци.

Рекао је да је прерано да се зна да ли ће тамни премаз функционисати, "али то је извесно само тек први корак и недовољан за ублажавање проблема које ће астрономија доживети са "Старлинксом", указао је он.

"Старлинкс" је у почетку постављен у релативно ниску орбиту на 180 миља (290 километара) висине, те је лако видљив са Земље као блистав, дугачак, повезан низ који парадира преко ноćног неба.

Током неколико мјесеци, потисници с криптонским погоном подижу сателите у орбиту на висини од 340 миља (550 километара). Што је орбита виша, сателити су мање видљиви са Земље, каже "Спејс Икс". Уз то, "Спејс Икс" каже да астрономске организације унапријед снабдева координатама сателита, тако да могу да избегну време када бљештећи сателити прелећу небо.

Већ искусан у лансирању сателита за потребе других, и обављајући испоруке терета Међународној свемирској станици за рачун НАСА-е, "Спејс икс" је међу неколико компанија које желе да обезбеде брзу, поуздану интернет услугу широм свијета, посебно на мјестима гдје ју је тешко уопште набавити или је то тамо превише скупо.

Друге такве компаније су "Амазон" Џефа Безоса и "OneWeb". "Спејс икс" би ове године могао да почне да услугу интернета из орбите Земље пружа на северу САД и у Канади, а затим ćе је, после 24 лансирања сателита, проширити на најнасељеније области света.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана