НАСА претворила угљендиоксид из атмосфере Марса у кисеоник

ГС
НАСА претворила угљендиоксид из атмосфере Марса у кисеоник

Америчка свемирска агенција НАСА исписала је још једну страницу историје у оквиру своје мисије Марс Perseverance.

Откако је ровер Perseverance слетио на Марс, НАСА исписује хисторију, а ове седмице је успјела претворити угљендиоксид из атмосфере Марса у чисти  кисеоник за дисање.

Ово достигнуће је услиједило неколико дана након што је НАСА успјешно обавила први лет на Марсу својим минијатурним хеликоптером Ингенуитy. Све су ово значајни кораци ка остварењу планова за долазак људи на Црвену планету након 2030. године.

Издвајање кисика из Марсове атмосфере богате угљеником је обављено помоћу малог експерименталног инструмента под називом MOXIE, а то је уједно уређај који је први издвојио  кисеоник из атмосфере Марса.

Уређај величине тостера је фиксиран на ровер Персеверанце који је слетио на површину Црвене планете, односно у кратер Језеро 18. фебруара након седмомјесечног путовања са Земље.

MOXIE је свој задатак обавио у уторак те је произвео 5 грама  кисеоник, што је довољно за десетоминутно дисање астронаута. Уређај користи процес електролизе за издвајање  кисеоник из ријетке атмосфере Марса, узима узорак и загријава га на готово 800 степени, а потом слиједи раздвајање CO2 на угљенмоноксид и  кисеоник који се одвојено похрањују.

Такође, MOXIE би могао имати важну улогу у производњи ракетног горива јер  кисеоник у комбинацији с водоником производи снажну експлозију која се користи приликом лансирања ракета.

За одлазак људи на Марс је потребно између 30.000 и 45.000 килограма кисика за ракетно гориво, а за астронауте који би живјели и радили на Марсу на годишњем нивоу би требало око једне тоне кисика. MOXIE за сат времена може произвести 10 грама  кисеоник.

НАСА планира поновити експеримент још најмање девет пута у различитим раздобљиме марсовске године, односно у различитим условима, преноси АТВ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана