Највећа достигнућа посљедње деценије

Марс је био настањив за неке облике живота

Наука нема одговор на питање да ли је на Марсу икада било живих организама, али, захваљујући истраживањима на његовој површини, која врши мали робот “Кјуриозити”, утврђено је да је Црвена планета могла бити настањива за неке облике живота.

Прикупљени су докази да је на Марсу заиста било пуно воде и да је његова површина била прекривена врућим изворима, језерима, па можда и океанима.

Истовремено, настављена је потрага за доказима да живот какав постоји на Земљи није једини у свемиру.

Свемирски телескоп “Кеплер” помогао је у идентификовању више од 2.600 планета изван Сунчевог система познатих као егзопланете, а астрономи вјерују да свака звијезда има планету, што значи да их постоје - милијарде.

Лансиран је телескоп ТЕСС - “Кеплеров” насљедник.

Научници најављују детаљније анализе хемијског састава атмосфера тих планета, на основу којих би се могло установити да ли је могућ неки облик живота сличан овоме на Земљи.

Један од најважнијих догађаја у протеклих десет година, који се односи на свемирска истраживања, јесте идентификовање гравитационих таласа - односно “мрешкање” простора и времена.

Судар двије црне рупе прије 1,3 милијарде година био је толико снажан да су се таласи проширили свемиром путујући брзином свјетлости, па су 2015. стигли и до Земље.

Тај феномен предвидио је Алберт Ајншатајн у својој теорији релативитета и показало се да је био у праву.

Уређивање гена промијенило науку и медицину

Велики напредак постигнут је у биомедицини - озваничена је метода уређивања гена КРИСПР-Кас9 /CRISPR-Cas9/.

Уређивање гена овом методом одскаче од свих других система, наводе стручњаци.

Године 2012. Емануела Карпентие и Џенифер Дудна развиле су нови инструмент који користи принцип имунолошке одбране бактерија за уређивање гена других организама.

Много је једноставнији од ранијих технологија и лак за кориштење у мањим лабораторијима. Стручњаци су поздравили ту методу, али упозоравају да та техника може створити нежељене мутације.

Стручњаци вјерују да се то, можда, већ догодило кинеским близанцима рођеним 2018. због уређивања гена које је спровео кинески научник критикован да занемарује научне и етичке норме.

Упркос томе, КРИСПР је једна од највећих научних прича посљедњих година.

Терапија Т-ћелијима - револуција у борби против рака

У протеклој деценији направљен је корак напријед у борби против рака - створена је метода имунотерапије или кориштење имуног система пацијента за борбу против ћелија рака.

Једна од најнапреднијих техника је “КАР Т-ћелија терапија”, у којој се ова врста леукоцита прикупља из крви пацијента, модификује и враћа у тијело.

Од средине протекле деценије на тржишту се појавио читав низ лијекова за више врста рака, укључујући меланоме, лимфоме, леукемије и рак плућа. Све то, сматрају љекари, наговјештава још успјешнију борбу против ове опаке болести.

Мистериозни денисовци су заиста постојали

Посљедњу деценију обиљежила је и коначна потврда о постојању денисоваца /изумрле врсте сродне хомосапиенсу/, названим по Денисовој пећини у сибирским Алтајским планинама.

Научници су 2010. издвојили ДНК из пронађене кости прста младе жене, откривши да се генетски разликује од модерних људи, али и неандерталаца.

Тајанствено биће живјело је на простору од Сибира до Индонезије, али су његови једини остаци пронађени на подручју Алтајских планина и Тибета.

Научници су сазнали да се хомосапиенс дефинитивно укрштао са неандерталцима, који нису били “глупи дивљаци” како се вјеровало, већ су стварали и умјетничка дјела /попут отисака дланова у пећинама/.

Такође, носили су и накит и сахрањивали мртве са цвијећем, као и хомосапиенси.

Услиједило је откриће хомоналедија, чији су остаци пронађени у Јужноафричкој Републици 2015, а палеонтолози су класификовали још једну врсту пронађену на Филипинима: малог хоминида - хомолузоненсиса.

Такође, у посљедњој деценији афирмисана је палеопротеомика, која омогућава научницима анализу костију старих милионе година.

Велики напредак у области вјештачке интелигенције

Један од великих научних продора забиљежен је у домену вјештачке интелигенције.

Метода “дубоког учења” /Deep learning/ унаприједила је тај процес почевши да имитира људски мозак.

То је технологија која се налази иза највећих успјеха деценије: од “Гуглове” машине “Алфаго”, која је побиједила свјетског првака у веома тешкој игри “Го 2017”, до гласовних превода у реалном времену и напредног препознавања лица на “Фејсбуку”.

“Дубоко учење” показало је да се вјештачке неуронске мреже могу толико развити да извршавају многе задатке.

Полако се отвара пут према “општој вјештачкој интелигенцији” или машинама које ће моћи да извршавају било које задатке као и људи, умјесто да буду специјализоване само за једну функцију.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.