Најновије истраживање: Сеизмички таласи земљине коре указују на скривену комору

Снажни земљотреси, попут оног који се догодио 2018. на Аљасци, могу да пошаљу сеизмичке таласе који одјекују кроз центар Земље и који откривају најдубљи слој унутрашњег језгра, кажу истраживачи.

Научници тврде да су открили постојање најдубљег унутрашњег језгра Земље користећи врсту раније неописаног сеизмичког таласа, који не само да путује кроз језгро, већ се и одбија напријед-назад кроз унутрашњост, прикупљајући на том путу непроцјењиве податке о структури.

Истраживачи су комбиновали податке о земљотресима јачине шест или више степени по Рихтеру који су се догодили током последње деценије, а који су прикупљени у сеизмичким станицама широм свијета. Комбиновање тих сигнала је омогућило да се детектују чак и веома слабе рефлексије сеизмичких таласа.

Од око 200 анализираних земљотреса, 16 је изазвало сеизмичке таласе који су се више пута уочљиво одбијали кроз унутрашње језгро Земље. Поријекло и структура Земљиног језгра је од великог значаја јер језгро генерише магнетно поље планете, које штити Земљу од наелектрисаних честица које је избацило Сунце и помаже да се становници планете заштите од превелике радијације.

- Разумијевање како је магнетно поље еволуирало изузетно је важно за живот на површини Земље - рекао је сеизмолог са Аустралијског националног универзитета у Канбери, Хрвоје Ткалчић.

Цијело језгро, чији пречник износи око 6.600 километара, састоји се из два главна дела: течног спољашњег језгра и чврстог унутрашњег језгра.

Течност богата гвожђем циркулише у спољашњем језгру, а део материја се хлади и кристализује, тонући и формирајући чврст центар.

Та међусобна кретања генеришу Земљино магнетно поље.

Поједине научне студије сугеришу да је прије 565 милиона година формирана таква структура језгра, што представља само дјелић у постојању Земље од 4,6 милијарди година. Како се све више кристала буде хладило, процес ће се успоравати и на крају зауставити, искључујући магнетно поље планете за милионе или милијарде година од сада.

Различити типови и структуре минерала, као и различите количине течности у језгру, могу промијенити брзину сеизмичких таласа који путују кроз Земљу, нудећи назнаке за састав унутрашњости.

Истраживачи су 2002. године примијетили да се сеизмички таласи који путују кроз унутрашњи дио Земље крећу нешто спорије у једном правцу у односу на полове планете него у другим правцима.

То сугерише да постоји нека необичност - можда разлика у кристалној структури, односно скривено средиште које може да буде нека врста фосила - дуго очувани остатак раног формирања језгра.

Од тог запажања, Ткалчић и други научници су истраживали сеизмичке податке, проналазећи независне линије доказа који поткрепљују идеју о најдубљем унутрашњем језгру Земље.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.